Branič

Број 6

„Б Р А^Н И Ч,

Страна 305

поднос жалбе против односног судског решења о потврди преноса. Ово проистиче из нарави саме ствари, јер формално правни прописи не могу бити на штету материјалноправним одредбама, које су нормиране у општем интересу. Ако је известан правни посао протузаконит и дира основне одредбе земље, тада има право сваки да га напада а власти су дужне да то узму у обзир. У тим се дакле случајевима не може говорити о протеку рока за жалбу. Тај рок за нападање иостоји за све време државине непосредног и злонамерног стечника непокретности. Према тому и с формалноправне стране суд има овлаштење, да узме у поступак и да преиначи оно своје решење, које је донео погрешно или доведен у заблуду радњом странака или иначе, ако је та судска одлука о потврди преноса тапије у супротности с одредбама г4 а § 471 Грађ.. суд. постСуд дакле може и с те стране да ништи потврђену већ тапију, која се коси с поменутим одредбама јавноправног карактера, наравно ово овлашгење не вреди и за повреде приватноправних интереса, за које је основни предуслов, да је прогив судског решења поднешена жалба заинтересоване странке. Код повреда јавноправних интереса такав услов не важи. У пракси је врло важно, готово од пресудне је важностн правилно решење питања о поништењу тапија када је она већ преиесена на трећа лица. Врло су чести случајеви, да се преноси повредом права „наглавице", јер се законски пропис § 471 грађ. суд. пост. V много случајева на разне начине заобилази или једноставно и не респектује. Пигање је да ли ће трећи стечник овако добивене тапије биги заштићен у том прибављању права, да ли ће он и када ће бити сигуран, да га неће нетко трећи пријавиги, да је односну тапију стекао повредом права из § 471 Гр. суд. постУ овом случају треба лучити у првом реду долозног од добронамерног стечника. Не може тражити такве правне заштите онај који је при преносу поступао злонамерно знајући, да се гим псступком вређа односни правни пропис. Он је сасвим једнак оному земљораднику, који преноси своју земљу премда зна, да је према одредбама § 471 Гр. с. сп. не може на другога пренети. Такав је иравни посао ништав и ни тај се грећи не може на њ позивати. Насупрот тому друкчије је стање ако је тај трећи стечник био у доброј вери. У тим случа.јевима морамо опет лучити да ли је он у државини те непокретности цело време одржаја како то прописује одредба §-а 929 Грађ. за-к., наиме да ли је и одржајем стекао право својине на ту непокретностТапија сама по себи, истакли смо, још не ствара право својине, ако то право и без тога претходно не постоји. Пренос тапије има дакле само деклараторан карактер, а односни правни посао међу тим страикама треба просуђивати према принципу, да нитко не може на другога пренети више права