Branič

Страна 314

„Б Р А Н И Ч"

Број 6

датирања дана пријема, — тражио је, 23 фебруара 1932, забрану: акцептанту, издаваоцу и индосанту због тога, што је овој њиховој обавези рок протекао. Пећски првостепени суд одбио је молиоца са ових разлога. ,,По § 34 меничног закона" доспелост менице на одре!;ено време по виђењу израчунава се. према дану акцепта или према дану протеста. Ако протест није подигнут, онда се у погледу акцептанта сматра, да је недатирани акцепт стављен последњег или одређеног рока за поднашање"; а по § 24 ал. II мен. закона „акцепт мора бити датиран даном, кад је дат-.." Кад се дан не назначи, ималац, да би одржао своја регресна права противу индосаната и против трасанта, мора тај п р о п у с т утврдити п р о т е с т о м благовремено подигнутим", што ако не учини, „ималац губи своја права против индосаната, трасанга, и против осталих обвезника, изузимајући акцептанта", у смислу § 52 мен. закона; а по § 22 мен. закона меница се на одређено време по Еиђењу мора поднети рали акцептирања „у току од шест месеци од дана издања." Поднета меница је на одређено време (четири месеца) по виђењу, па како акцепт није датиран у смислу цитираног § 24 ал. II мен. закона, нити због тога подигнут протест..., то су према наведеном § 52 повериочева регресна гграва угашена према трасанту, индосантима... сем према акцептанту, те се молилац према истима има одбити од тражења као неумесног и недоказаног — § 78 г. с. пПрема икцептанту пак, у смислу цитираног § 24 ал. II у везм § 22 ал. I и у вези § 34 ал. I мен. закона меница н и ј е још доспела, пошто има да протече одређени рок од четири месеца и законски рок од шест месеци, укупно десет месеци, те према §§ 398 и 399 г. с. п. повериочево потраживања није у опасности, јер обавезности акцептантовој није још рок протекао, те се и од овог тражења има одбити § 178 г. с. п. - ' Али Скопљански апелациони суд по жалби решењем својим бр. 2188 од 14 арила 19-32 нашао је, „да је ожалбено решење првостепеног суда у свему осталом правилно и на закону основано, само је првостепени суд погрешно нашао да су у овом случају регресна права имаоца менице према трасанту и индосанту угашена у смислу §§ 24 ал. II и 34 ал. II мен- закона, јер ималац није протестом утврдио датирање акцепта да би и трасанта и индосанта одржао у обвези пошто је акцепт без датума а меница је издата на одређено време по виђењу, — зато, што је меница издата са напоменом „без протеста" у смислу § 45 мен. закона, те је ималац ослобођен од вршења протеста да би трасанта и индосанта у овом случају држао у обавези, и што у смислу цитираних законских прописа и § 52 мен. закона није дошао рок за ис-