Branič

Страва 322

,Б Р А Н И Ч"

Број 6

јасне стилизације, донекле и узрок нападнуте праксе, овл^шћује пр|:ватног учесника да после државног тужиоца узме реч ради образложења свог приватно-правног потраживања. Образложење једног потраживања значи анализирање и претресање читавог оптужног материјала. Да би такво потраживње имало својих разлога, потребно је прво утврдити кривичну одговорност оптуженога. Тек кад се та одговорност утврди, онда о образложењу приватног потраживања може бити речи. Услед погрешне праксе у питању права приватног учесника на главном претресу настају исти сукоби између адвоката и судија, а још чешћи придлози односно тражења одлуке суда по овом гштању. Интерес је правде да тако не буде, већ да се и адвокату као пуномоћнику прив. учесника омогући помагање суду у тражењу материјалне истине. Оваква пракса нема свог оправдања не само у закону већ ни у ниједном коментару ни нашег крив. суд. пост. нити сличних закона. Пошто је ово питање врло актуелно и важно, а пошто нападнута и на закону неоснована пракса уноси излишну пометњу у јасан законски текст, то Адвокатска комора у Београду моли Господина Министра правде, да по овом питању или изволи издати распис свим судовима, или пак изискати одлуку опште седнице Касационог суда. Господин Министар правде увидео је оправданост разлога наведених у претставци коморе, па је због гога издао овакав распис: МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ Бр. 45017 8 јуна 1932 год. Београд. ОДЕЉЕЊУ ВРХОВНОГ ДРЖАВНОГ ТУЖИОШТВА У БЕОГРАДУ, ВИШИМ ДРЖАВНИМ ТУЖИОШТ1ИМА У БЕОГРАДУ И СКОПЉУ И СВИМА ДРЖАВНИМ ТУЖИОШТВИМА НА ПОДРУЧЈУ КАСАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ. Адвокатска комора у Београду, актом својим од 21 априла т. г. бр. 894, доставила је да многи судови стоје на стајалишту да се приватни учесници и њихови заступници у свом закључном говору (§ 269 Кп.) не могу упуштати у питање кривице оптуженога већ да у истом говору могу само образлагати своја приватно-правна потраживања о којима траже да суд у пресуди одлучи, п према томе не дозвољавају им да се у свом закључном говору упуштају у питање кривице оптуженога. Мишљења сам да ово стајалиште није на закону основано, и да се оваквим поступком судова вређа пропис §§ 52 т. 1, 269 и 270 од 1 и 4 Кп. Стога ће државна тужиоштва такве случајеве ради стављања захтева за заштиту закона (§§ 441 и 357 Кп.), достављати претпостављеним им вишим државним тужиоштвима. Министар правде, Б. Максимовић, с. р. Доносимо још један распис господина Министра правде, којим се' упућују судови како да поступају кад прив. тужилац не дође ка време да расправу. Комора је и поводом овопа питања интервенисала код Господина Министра правде актом Бр. 540/32. и тражила да се пропис § 51. к. с- п. по коме се псступак обуставл^а кад прив. тужилац не дође на расправу, укине или измени Распис Господина Министра гласи :