Branič

Бпој 6

.БРАНИЧ'

Страна 283

правни захтев. Оваква пракса код свих судова на овом подручју постојала је и пре новог поступка, а она постоји и сала. Није познат ниједан случај, да је алвокат као заступник прив- учесника на главном претресу ограничен на реч по приватно - правном захтеву, који се једино образлсжава утврђењем дела и крив. одговорности оптуженога. Изузетак су правили, и данас праве извесни судови на подручју Новог Сада, и један незнатни и сваког дана све ужи круг судија на подручју Београдског апелационог суда. Истина је да наш стари крив. суд. поступак није познавао никаквих ограничења у овом питању. Ипак мали број судија, још је и данас г. Марићевог мишљења, било можда из антипатије према регорици, или из погрешног схватања закона. Да би и овај незнатан број закон што пре правилно схватио, Адвокатска Комора је тражила да Министарство правде по овом питању затражи начелну одлуку или донесе распис. Министарство је то урадило и тражени распис издало свим државним тужиоштвима и до знања ставило свима судовима. Тај распис заступа исту тезу коју г. Марић напада. Он је истина за судове необавезан, али у колико би они остали уз своје немогуће схватање адвокати су у праву да предлозима траже одлуку по овом питању, те да с позивом на тачку 5 § 337- К. С. П. противан поступак доведу и питање. Исто тако они су у- праву да траже изузећа оних судија, који законски текст на адвокатску штету не поштују, већ овога лишавају једнсг јасног законског права а где за изузеће с обзиром на конкретан случај постоје законски услови. Разлози, које г. Марић за своју тезу наводи немогући су. Не може се од законодавца очекивати да предвиди и рече све што се у друштвеним односима може десити. Кад би друкче било, онда би сваки закон тежио по неколико килограма, и ипак остао непотпун, јер је друштвени живот толико компликован и загонеган механизам, да га ниједна љутска књига не може обухвагиги. Заго управо и постоје правници, да би из једне мисли или једног правила изводили логичне закључке. Зато постоје разне врсте интерпретација закона, које у празним речима граже смисао, садржину, вољу законодавца или дух закона. У § 52 К. С. П. закон прецизира права приватног учесника да ставља питања огггуженику, сведоцима и вештацима или да добије и реч за време главног претреса ради других својих опазака, и да на крају главног претреса после завршене речи државног тужиоца добије реч ради поткрепљења својих захтева као и ради подношења предлога о којима хоће да се одлучи у пресуди". Ову мисао закон наставља у § 269. К. С. П. „Оштећеник који се придружио кривичном поступку ил;и његов заступник добиће реч одмах после гужиоца, да образложи своје приватно - правно пограживање