Branič

Број 6

.БРАНИЧ

Страна 285

образложење и поткрепљење приватно - правног захтева није уопште могуће без доказивања кривице оптуженога. Не буде ли његова кривица доказана, онда пада и сам приватно-правни захтев. Буде ли оптужени оглашен за некривог, он се ослобађа и од оптужбе и од оштећениковог захтева. Буде ли напротив оглашен кривим, он ће бити осуђен на казну и на плаћање износа, за који је приватног учесника својим злочином оштетиоНа други начин, сем путем доказивања кривице оптуже•нога, приватно - правни захтев не да се образложити. Кривица једног лица увек је услов за приватно правни захтев по том основу. Зар би било ичега нелогичнијег него такав захтев уперити противу лица, чију би кривицу било забрањено доказивати. У кривичним делима материјална одговорност је увек последица кривичне, те да би се право на материјалну накнаду или оштећење могло тражити, потребно је претходно доказати кривичну одговорност лица, противу којег се захтев истиче- Ја сам у свом чланку по овом питању публикованом у Браничу од маја 1931 навео исто при чему и сада остајем против свих опасака г. Марића: „Тражити од приватног учесника образложење свог материјалног потраживања, а забранити му да улази у питање кривичне одговорности оптуженога, било би исто, што и тражити од њега да образложи колико му један дужник дугује, али да нритом образложењу не сме ни поменути, а камо ли суду показати исправе којима се обвеза туженога у свему утврђује. Такав нонсанс законодавац није ни хтео ни прописао, а пракса оних судова, који траже образложење приватног тражења, а забрањују задржавање на оптужном материјалу — идентична би била са праксом суда, који од тужиоца тражи изјашњење шта му тужени дугује, али забрањује доказе којима се обвеза утврђује." Ово гледиште о правима приватног учесника на главком претресу не делимо само г. Јовановић и ја, већ и Др. Марковић и г. Др. Хенизберг. У свом одличном коментару по овом питању г- Др. Хенизберг, који годинама ради у границама важења основних правила данашњег поступка, каже: „Приватни учесник има право, да на крају главног претреса иослије државног гужиоца добије ријеч ради образложења својих цивилно - правних захтјева. Како је предувјет тих захгјева, да оптужени буде проглашен кривим, то се приватном учеснику не може бранити, да се осврне и на питање кривице". Г. Др. Марковић на страни 511 свога прецизног уџбеника каже исто: „Како је осуда оптуженикова претпоставка за решење питања о приватно правним потраживањима (§ 297 К. С. П.) тоје оштећенику допуштено да се упусти и у претресање пигања о кривици оптужениковој". Исти закључци