Branič

Број 9

.ВРАНИЧ'

Страна 377

и г ј 2 о гласача. На тај начин устае је мањину заштитио у Рајхстагу и у народу, а тим је постигнуто двоје: успостављена је јача веза између Рајхстага и народа а тим и јаче интересовање за законодавство, и уклоњена је опасност гласачког механизма у корист дела, који је у већини. Још једном одредбом устав има за циљ, да код народа побуди интересовање за закон. Тако V 10 бирача има право да тражи доношење извесног закона, чији пројекат мора биги израђен и влади предат. Влада га спроводи Рајхстагу, па прими ли га овај без измена, онда он постаје законом, и без народног гласања, а у противном решава референдум. На овај начин народ је V праву да законе тражи и донесе. У пракси овај случај је још непознат, и биће непознат док год Рајхстаг ужива поверење народа. Употреба овог права мимо Рајхстага откривала би јаз између њега и народа, те би тада распуштања Рајхстага била логична последица и уставни императив. У рукама Рајхстага нису само закони, већ и устав. Али док се закони доносе и мењају помоћу просте већине, за уставне измене, за које су у извесним државама надлежна специјална уставотворна тела — потребна је двострука квалификована већина од две трећине, Прво, одлуке за измене устава пуноеажне су само, ако је гласању присуствовало две трећине свих посланика, с тим да две трећине од присутних гласају за измену. Право иницијативе за измену усгава има и народ. Тражи ли он ту измену, онда је потребно да је прими већина свих оних, који уживају гласачко право. Кад се зна, да се за законе, као ни за изборе, изузев изузетних прилика, не интересују сви гласачи, већ просечно 60—70%, онда 51% свих гласача претстављају јачу квалпфиковану већину од оне у Рајхстагу. На овај начин уставна измена се лакше доноси у Рајхстагу, него путем оеферендума, те је друга могућност предвиђена само за случај, када би Рајхстаг заиста престао бити изражај народног расположења. Видели смо да својим апелом на народ и ветом претседник Републике и Рајхсрат стоје изнад законодавног рада Рајхстага. Улазећи у прерогативе Рајхсрата многи ће се питати, па да ли Немачка има једнодомни систем или Рајхсрат и Рајхстаг претстављају два дома. Према старом уставу Бундесрат, чији је данашњи наследник Рајхсрат, престављао је заиста горњи дом према Рајхстагу као доњем дому. Чл. 5 старог устава прописивао Је да законодавну власт врше за-једнички Бундесрат (израз федерализма) и Рајхсрат (израз унитаризма), те да је сагласност већина у оба дела потребна, да би један пројекат постао законом. А члан 68. Вајмарског Устава, који је Немачку од федерализма знатно покренуо ка увитаризму гласи: „Законе доноси Рајхстаг." Питање да ли постоји једнодомни или дводомни систем решава се, не пре-