Branič

Број 9

„Б Р А Н И Ч-

Страна 443

Сем тога не постоји нарочитк разлог, као што смо напред видели код подношења доказа да се судија за старатељ. дела ослободи, да означи оно непокретно имање на које интабулацију захтева, јер ће њему увек бити лако добити списак стараочевог непокретног имања, било да ће наложити коме од сродника пупилиних или спомоћног стараоца да му исти прибаве, било да судија нареди општинском суду да му достави списак стараочевог непокретног имања. У противном случају, ако би се стало на гледиште, да судија за старатељска дела није дужан у свом акту тражења интабулације да означи непокретно имање стараоца на које интабулацију захтева, онда би се врло често могло доћи у врло незгодне правне сигуације које стоје у директној супроткости са природом установе саме интабулације и принципима освештаним у правној науци; као: могло би се прво десити, да се стави интабулација на имање стараоца који у опште нема никакве имовине. Ово ће се истина у пракси ређе десити ношто се за стараоца узимају имућнији људи јер само они могу посветити довољно пажње имовини и личности пупиле и јамчити својом имовкном за штету учињену пупили, ма да има и таквих случајева да лице поетављено за стараоца нема никакве своје имовине, али је узето за стараоца због тога, било што .је то близак сродник пупиле или из других разлога. Много ће чешћи случајеви у пракси бити да старалац на чије се имање ставља интабулација нема никакве имовине на територији оног среског суда, који му је ставио интабулацију, што би било у супротности са чл. VI. Уредбе о интабулацији, чега би последица била та, да таква интабулација не би произвел-а оне правне последице које су се њоме хтеле постићи. Ово се сигурно не би никада могло десити, када би се судија за старатељска дела обавештавао о имању стараоца било преко сродника пјшилиних било преко надлежног општинског суда. Најзад треба имати на уму принцип специјалности хипотеке у погледу хипотекованог добра нормиран у напред наведеном чл. IX. Уредбе о интабулацији, по коме у захтевању сваке интабулације без разлике, мора бити назначено оно непокретно добро на које се интабулација ставља. Са свих тих разлога мишљења смо, да молба судије за старатељска дела, којом он тражи интабулацију на непокретно добро стараоца за обезбеду масеног имања, поред осталих услова предвиђених у уредби о интабулацији, мора садржавати означење непокрегног имања стараоца на ко-је се интабулација тражи. Ледини изузетак од општих прогшса био би ослобођење судије од подношења доказа, који се по закону за интабулацију тражи.