Branič

ћрој 9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 463

изрично признаје и војно-грађанским чиновницима на специалној служби у чл. 207 реченог закона, па се о томе говори и у чл. 218 истог закона. Право на пензију, по томе закону, било је признато дакле подофицирима и војно-грађанским чиновницима на специалиој служби наведеним у чл. 121 и 191 пом. закона тј. сталним службеницима. Према томе, право на пензију имали су само они непримљени подофицири и војно-грађански службеници на специалној служби који су били стекли право на пензију док је тај црногорски закон о устројству војске важио-. Ако по томе закону право на пензију нису били стекли а нису примљени у службу садање државе не могу имати право на пензију. Ово је у сагласности и с одредбом чл. 42 Закона о буџетским дванаестинама за август—новембар 1925 године која прописује, да ће се чиновници војног и грађанског реда бивше Краљевине Црне Горе, који нису примљени до ступања на снагу тога закона (тј. до 1 августа 1925 год.), пензионисати по законима који су важили пре доношења закона о чиновницима од 31 јула 1923 год., тј. по законима који су за те службенике важили, а то су закони о устројству војске од 1910 год. и о чинбвницима од 1914 год. бивше Краљевине Црне Горе. Овде би могао доћи у обзир још само чл. 281 Финансијског закона за 1922/23 год.; али се он на њих не може применити, јер 1 регулише положај оних неуказних службеника који су се затекли у служби 1 јануара 1922 год., а они то нису. Примени овог законског прописа на ове службнике противи се и чл. 42 пом. закона о буџетским дванаестинама, јер он говори о службеницима који нису били у служби кад каже: „ ... који нису примљени .. . " тј. у службу наше државе. Остали службеници чија служба није имала карактер сталности, као што су десечари и водници, нису имали право на пензију. Они су вршили само повремену службу за време извођења регрутске вежбе (чл. 73, 78 и 84), и нису били на специјалној служби, па нису могли стећи право на пензију по закону о устројству војске бивше Краљевине Црне Горе ма колико година били у таквој служби. Чл. 281 фин. зак. за' 1922/23 год. не може се применити ни на ове службенике, јернису били у служби кад је овај закон ступио на снагу, па им се и те раније године службе не могу рачунати за пензију, како је то и расправљено решењем Опште седнице од 27 октобра 1930 г. бр. 37152/30 под V, о неуказним годинама службе црногорских службеника. Па пошто нису били ни преведени на закон о устројству војске од 1923 год., то им се те године службе не могу рачунати за пензију ни по томе. закону. Исто тако је без утицаја за право на пензију ових службеника и решење Министарског савета Д.Р.Бр. 112.220 са којим је у вези чл. 341 Фин. закона за 1928/29 год. и чл. 56 тач._