Branič

Теодор А. Богатинчевић, адвокат.

§. 29. ЗАКОНА О АДВОКАТИМА. У бр. 8. листа Бранича од августа 1932 год. изашао је чланак г. Петра Доб. Вучковића, судије под насловом: Н еколико судских одлуука о §. 29 Закона о адвокатима. У истом се указује на чињеницу, да пропис §. 29 закопа о адвокатима није стекао једнообразну праксу код наших судова и да је његова примена предмет разноликог судског схватања. Вели се, да је до овога морало доћи, јер је то природна последица стилизације овога параграфа. Писац пом. чланка закључује, да пропис § 29. закона о адвокатима самим гим, иошто даје могућносг разних и међусобно супротних тумачења, носи у себи мане тешко опрзстиве једном закону и ако се томе дода, да и сва могућа тумачења ие дају жељене резултате, онда је свакако тешко рећи, да се овај пропис указује као* узор једног доброг законодавног решења. Овај чланак г. Вучксвића у колико је документован судским одлукама, окружног суда за град Београд, среског суда за град Београд и Апелационог суда у Београду, не може да служи као доказ, да стилизација прописа §. 29. закона о адвокатима није добра и да исти законски пропис не штити интересе адвокатског реда. Познато је, да је данашњи закон о адвокатима распрострањен на целу Краљевину, а то што су се нашли судови у Београду, да стилизацију закона о адвокатима не примењују онако како она гласи, не значи, да то исто чине и други судови у земљи. § 29. закона о адвокатима садржи две ствари, а). одмеравање награде адвокатима за послове које су они завршили код неуговорених награда и б). осуда странке на плаћање ове награде. Одмеравање и осуда јесу два појма. Одмеравање значи, да адвокат није уговорио награду, и да моли суд, да му за послове, које је за странку обавио, одмери висину награде с обзиром на правилник о наградама адвоката. О с у д а, пак, значи, да адвокат тражи од суда, да суд осуди странку на плаћање награде адвокату. Да ли ће адвокат од суда да тражи одмеравање или осуду, јесте његова лична ствар т. ј. сваки адвокат зна како ће се најбоље и најбрже обезбедити, главно је, да те две ствари нису једно и исто, пошто решење којим је награда одмерена не значи и пресуду којом је странка