Branič

Слрана 474

„Б Р А Н И Ч"

Број 10

§ 44 зак. о адв., а затим ћемо дати кратак преглед рада и по осталим материјама на којима је Одбор Коморе делао у току ове године. По тач. г. § 44 зак. о адв. у надлежност Коморе спада напосе да врши економске послове Коморе, наплаћује годишње приносе, уписнине и т. д. Наплаћивање чланских улога иу овоме периоду задавало је доста посла, јер са наплатом чланарине иде све теже. И ако је, по предлогу Одбора, прошла Скупштина снизила члански улог од 60.— дин. на 40.— дин. месечно 1 , ипак се уредност чланова у погледу исплате улога није поправила. Одбор је после вишеструких опомена, морао приступити тражењу наплате улога путем егзекуције и то од великог броја чланова. Колико су поједини чланови били неувиђавни према Комори, а колико је Одбор с друге стране био стрпљив, оклевајући да се лаги и овога средства, види се наЈболзе по томе, што је егзекуција тражена само према оним члановима који нису положили улог за више од годину дана, а таквих чланова има врло много. Уписнине су уредно наплаћиване од нових адвоката и адвокагских приправника и употребљаване за добротворне сврхе у см. § 43 зак. о адвокатима. Издато је свега 25.680.дин. и то адвокатима 11.100.— дин. и породицама умрлих адвоката, које немају право на пензију, 14.580.— дин. По наведеном § 44 зак. о адв., Одбору је стављено у дужност да врши надзор над адвокатима и а двокатским приправницима и да изриче према њима казне до 1.000.— дињ, ако се не би одазвали његовим наредбама. На основу овога прописа кажњено је са по 200.— дин. 7 адвоката. Подносећи извештај II редоеној скупштини од 26. октобра 1930. год., Одбор је нагласио да је још у почетку свога рада поклонио највећу пажњу пискарачима али да се резултати нису покавали задовољавајући. Том приликом је наглашено, да Одбор и покрај свег труда и добре воље није у могућности да сазна за све пискараче и зато је учињен апел на све чланове Коморе да сваки случај бесправног заступања пријаве Комори са свима потребним доказима. Даље је изнето, да се приликсм суђења судови држе и сувише строго слова закона, те ослобођавају казне чак и ноторне пискараче, сматрајући у већини стучајева да докази које је поднела Комора нису довољни да утврде вршење пискарања из заната. Учењени апел на колеге - чланове Коморе није био од велике користи. За добијање података о пискарачима, Одбор је и даље у главном био ограничен на своје чланове, затим