Branič

Страна 574

„Б Р А Н И Ч-

Број 12

жавни тужилад не може на то имати утицаја. Дакле, предлог државнога тужиоца јесте претпоставка за отпочињање извиђаја, а како ће их истражни судија извршити, то је регулисано законом, а не наређењем државнога тужиоца и из овога несумњиво следи једино правилан закључак: истражни судија по иовом Кривичном иоступку у извиђајима није орган државнога тужиоца, нити му је ма у чему подређен. Већ из овога, што је речено следи, да ни оном аргументу заснованом на чл. 100. Устава Краљевине Југославије и на § 14. Закона о судијама нема места, јер из тога шго истражни судија не може одбити захтев државнога тужиоца, за отпочињање извиђаја, или појединих извиђајних радња сувише је смело изводити закључак, да би истражни судија био зависан у изрицању правде од државнога тужиоца. Циљ извиђаја одређен је, одређен је и моменат од кога се има сматрати, да је покренут кривични поступак против једног одређеног лица због одређеног кривичног дела и строго узевши, истражни судија и нема да изриче правду у току извиђаја, на коју мисле наведени прописи Устава и Закона о судијама, јер он ништа не решава мериторно о самој ствари, већ има само да обави извиђајне радње. У случајевима, када у току извршења извиђајних радња истражни судија треба да казни сведоке или вештаке због неодазивања судском позиву, или да нареди довођење, може се узети да он изриче правду, али ће он о свим тим питањима, решавати по своме нахођењу и државни тужилац не може утицати на њега, нити му наређивати да ствар реши онако како би он желео. Ово у ствари и нису извиђајне радње, већ одлуке, које омогућавају извршење једне или више предузетих извиђајних радн >а. Дакле, истражни судија ни у извиђајима, у колико би изрицао правду, независан је од државнога тужиоца.