Branič

Број 12

.БРАНИЧ"

Страна 567

основу чега определити, а у другоме случају опредељивао би се, не према своме слободном нахођењу и оцени важности доказа за које он сматра, да су му за његово опредељење потребни (§ 44. од. I. ксп.), већ би то морао чинити у гранипама, које би му истражни судија, односно кривично веће (§ 11. бр. 1.) поставило, то јест морао би се ограничити само на оне доказе за које су они сматрали да су му довољни за његово опредељење, или пак и без тих доказа. То би имало за последицу немогућност, да државни тужилац изврши своју дужност странке, која му је законом наложена. На ово излагање прво гледиште одговориће, да када у истрази истражни судија може ценити и оправданост предлога државнога тужиоца и за случај неслагања са њим затражити одлуку кривичнога већа (§11. бр. 1.), у извиђајима, који су према томе гледишту много мање важни него истрага, то у толико пре може и има право чинити. Као што је горе речено, циљ истраге разликује се од циља извиђаја и стога је депласирано у односу на ово питање, истицати, шта је важније: извиђаји или истрага и на основу тога изводити закључак, да када истражни судија има једно право у важнијем стадијуму поступка, да га самим тим има и у мање важноме стадијуму. Све зависи од успеха постигнутог у конкретном случају, шта је важније, да ли истрага или извиђаји. Ако државни тужилац предложи истрагу против једног одређеног лица као истинског учиниоца кривичног дела али и без основа сумње, да је он дело извршио, кривично веће (§ 11. бр. 1) одбиће предлог за истрагу. Али, ако државни тужилац предложи извиђаје против истога лица за то исто дело, које истражни судија не може одбити, извиђајима ће се прикупити довољно доказа за покретање кривичног поступка непосредном оптужницом (у колико не би била обавезна истрага), или предлогом за отварање истраге. Зар у овоме случају извиђаји нису имали више успеха и зар према томе за саму ствар нису били важнији од истраге, која је одбијена. Код преступа, за које је надлежан судија појединац ово разликовање истраге и извиђаја по важности, у колико није предложен истражни затвор уопште и нема места, па ма се усвојило противно гледиште нашему, јер за те преступе има места отварању истраге само у случају, кад се наређује истражни затвор. Државни тужилац за њих диже оптужбу непосредну на основу пријаве јавне власти према којој је окривљеник затечен на делу и ово потпуно признаје, или на основу извршених полицијских или судских извиђаја, — § 372. од. I. ксп. И Лаза Урошевић, 1 ) греши, када тврди, да истражни су.дија по новом Кривичном поступку има две улоге: главну

Ј ) Ор. СИ. стр. 105. а) и 108. б) до 109.