Branič

Страна 104

„Б Р А Н И Ч"

Број 3

независна у својој функцији; њен делокруг је остао исти и она није из њега изашла. Друкчије стоји ствар кад кривични суд има да решава какво претходно питање из области јавног права. Ту судска власт захвата и у домен друге уставно-извршне власти, која такође треба да је независна у својој функцији. Па ипак и поред тога кривични суд одлучује независно о томе да ли је какав акт извршне власти, органа њеног, саобразан постојећим прописима, т. ј. да ли је законит или није, да би могао правилно и са исцрпним испитивањем саме ствари одлучити о кажњивости окривљениковој. Чак и већ донета пресуда административне власти или суда (решење Министра, пресуда Управног суда и др.) ако само утиче на већу или мању кажњивост окривљеникову, а кривични суд се не сложи са њеним схватањем, не мора везати кривични суд, већ овај може сам и без обзира на њу донети своју одлуку о спорном питању. — Можда је закон отишао далеко, али се он мора тако схватити- Шта је пак руководило законодавца при овоме, то смо изложили раније; на то се нећемо враћати. Овакво решење овога питања којим се не поштује начело поделе уставних власти, спроведено и кроз наш Устав, било је могуће још и са тога разлога што кроз наш Устав није спроведена та подела власти доследно и бескомпромисно,. већ постоји извесно мешање између судске и извршне власти (нпр. суд може ценити законитост уредбе извршне власти, или какве наредбе, акта и др. јер ниједним законским прописом није му то забрањено, а он је позван у првом реду да примењује закон). Међутим са строгом поделом власти и забраном сваког мешања између њих, суду би било немогуће да цени законитост какве наредбе, одлуке извршне власти, а тиме би му била ускраћена и могућност да у кривичном спору, ако би се питање законитости такве наредбе појавило као прејудицијелно, решава о томе, већ би то морао оставити за то надлежним властима. Резултат тога би било подвајање поступка, и све док се не оконча поступак поведен ради утврђивања законитости такве наредбе извршне власти пред надлежном за то влашћу или судом, морало би се застати за кривичним поступањем. То пак законодавац није хтео, па је зато друкчије и наредио, што му је било могуће пошто код нас није спроведена строга подела и разграничење уставних власти. (Узгред да напоменемо да у Француској, где је ова подела власти строго спроведена кроз законодавство, и где је изрично забрањено судској власти да захвата у домен извршне влаети (законодавство из доба револуције, а нарочито из 1790. год. које и сада важи), суд у оваквим случајевима не сме да се упушта у оцену законитости наредбе, одлуке или поступка извршне власти, већ има увек у таквом случају да застане са кривичним ислеђењем,