Branič

Страна 118

,Б Р А Н И Ч-

Број 3

подноси и доказ о сопствености истога, изузев случаја кад се хипотека стављала за рачун јавне касе или се иста ставља ла на забране под шумом, услед чега је било штетних последица по кредит у опште, ма да у пропису § 315. грађ. закони ка имамо одредбу да се само сопствена ствар заложити може. Тај недостатак у уредби о интабулацији уочен је и први пут попуњен одредбом § 23 закона о издавању тапија од 7 фебруара 1930 године у коме је било прописано „од дана кад овај закон ступи на снагу, нико неће моћи интабулисати уговорну хипотеку (интабулацију) односно прибелешку (пренотацију) ако суду не поднесе тапију за непокретност на коју се има интабулисати. Првостепени (окружни) судови кад буду уписивали хипотеке у интабулационе књиге уписиваће сваки пут и број тапи је, у којој је описано заложено имање." Наиред је речено да је хипотека право залоге на непокретно добро, из кога се зајмодавац може наплатити. А то право обично се уговара за разлику од законских и судских хипотека где.се такав уговор не тражи. Ову институцију о уговорној хипотеци и најновији законодавац узео је такође у обзир са свих напред изложених интереса и унео у § 24 закона о издавању тапија на подручју Касационог суда у Београду и Великог суда у Подгорици од 1931 год. где је наредио да се уговорна хипотека може ставити само на оне непокретности, за које је извађена тапија, односно на оне непокретности, за које је несумњиво утврђено судском тапијом чија су сопственост Истина је, да је у другом ставу реченог прописа § 24. казано „Пропис става овога §-а не односи се на законске и судске хипотеке, на стављање прибелешке нити на претварање прибелешке у хипотеку", — али овај последњи пропис не искључује први главни, већ га само незгодно објашњава. Овај други став § 24 За■кона о издавању тапије није неки изузетак већ нејасна допуна. Хипотеку могу захтевати обе странке и поверилац и дужник. Прибелешка није право већ средство обезбеђења §§ 376 и 393. грађ. суд. поступка која кад се оправда, добија силу ингабулације, како је то у чл. XX. уредбе о интабула цији прописано. Прибелешком се обично служе и користе повериоци у чијим су рукама исправе о дугу а не и тапије од имања њихових дужника. Поверилац који жели стављену прибелешку да претвори у интабулацију, дужан је да је оправда извршном судском пресудом или поравнањем пред судом чл. IV и XX. уредбе о интабулацији. И зато овакве. прибелешке које постају после оправдања интабулације и нису уговорне већ принудне хипотеке, па зато за њих закон и не тражи тапије, као што се то види из послед њег одељка § 24. закона о издавању тапија. Кад пак дужник