Branič

Страна 128

.6 Р А Н И Ч'

Врој 3

се оптуженом, с обзиром на признање дела, имала и казна одмерити по овом зак. пропису за ово дело. Али, с обзиром на околност да оптужени, по уверењу суда, није знао да је при мање војничких ципела од војника на чување кажњива рад ња; да је редов Т Ж., као посилни код потпоручника М. М., био његов пријатељ и сусед: и, најзад, да је оптужени при мајући ципеле на чување веровао да чини само услугу своме пријатељу, а не и крив. дело, 1 — суд је нашао да се исти у смислу § 21 Крив. закона има ослободити сваке ка з н е за ово дело, пошто је овде, по нахођењу суда, један од особито лаких случајева. Све ово V толико пре, што се у месту оптуженога сматра недостојно одрећи такву услугу макоме, а поготову своме пријатељу суседу, који га је замолио да му само причува ципеле до повратка са осуства, које није могао у том моменту остави ти на стану потпоручника и услед тога, што је његов стан тада био закључан, а он је већ био спреман за полазак, јер су га чекала кола. Суд је нашао да се овако има поступити, тј. да има места примени § 21, иако у § 122 није изрично предвиђено да суд, за овакво дело, може у особито лаком случају кривца ослободити сваке казне, као што то тражи § 73 Крив. закона, јер тамо се говори о др. случајевима, а не и о случајевима о којима је реч у § 21 То су били углавном разлози прв. суда на основу којих је опт Ш. О Ј ослободио сваке казне за ово учињено крив. дело. Ову пресуду прв. суда одобрио је и Касац. суд својим решењем бр. 6582 од 23 септембра 1932 године. Да ли је оправдано ово гледиште прв. и Касационог суда, да § 21 нема везе са § 73 Крив. закона? У § 73 стоји: „У особито лакшим случајевима, које закон изрично предвиђа, учи нилац се може ослободити и од сваке казне. Особито лак случај постоји, кад је кривица учиниочева тако незнатна и последице дела тако незначајне да нема потребе за кажњавање." Али, да би суд могао применити овлаш ћења дата му овим законским прописом, морао их је законодавац у посебном делу крив. законика изрично предвидети. Ово ограничење, што законодавац није допустио, да суд може искористити то право у свим случаЈевима, где то сма тра за потребно, дакле по својем слободном уверењу, долази отуда што би тада постао излишан чак и казнени законик, како то умесно примећује Др. Мих. Г1. Чубински у свом н аучном и практичном Коментару Кривичног з а к о на, стр. 181, јер би се цело кривично правосу ђе остваривало само по нахођењу суда, без обзира на гледиште и жеље законодавца. ,,На тај начин би могла доћи судска самовоља и потпуно шаренило у пракси, те би принцип „пи1а осЈепа зте 1е§е изгубио сваки реални значај. Стога горње