Branič

Број 3

,Б Р А Н И Ч'

Страна 135

Решења Опште Седнице доносе се зато, да се извесно појављено питање обавезно и јасно протумачи, како би се онемогућила неједнака тумачења у одељењима. Неразумљива је, онда, оваква економија Државног Савета у речима и лаконизам у изразима при доношењу решења Опште Седнице, које ствара потребу да се и његово решење мора тумачити и ан 1лизирати, да би му се погодио смисао. б. Колико је тешко са сигурношћу схватити смисао овог првог решења Опште Седнице види се тек, када се оно упореди са другим цитираним решењем Бр. 2505. Пре свега у решењу Бр. 2505, супротно ономе, како је поступљено у решењу Бр. 9413, није наглашено, на коју се над лежност Држ. Савета из ст III чл. 170 зак. о општ оно односи: да ли на надлежност његову као надзорног органа над општ самоуправом, или као управног суда, или на обе ? Тешкоћа за разумевање овога другог решења је поглавито у томе, што се чл. 76. Зак. о унутрашњој управи уопште и не односи на материју, која је регулисана у ст III ч л. 170 3 а к. о општ По ст III чл. 170 зак. о општ све жалбе на решења надзорне власти, по зак. о општинама изјављују се Државном Савету По чл. 76. зак. о унутр. управи против првостепеног акта управне власти жал ба се подноси бану На другостепени акт управне власти нема више жалбе, — оно је коначно у административном току Ово важи и за другостепено решење надзорне власти по зак. о општинама по предметима из пренесеног делокруга. Чл. 76 зак. о унут управи не садржи ништа друго, него поступак, предвиђен у чл. 18 Зак. о Држ. Савету и упр. судовима и у чл. 32. Уредбе о посл. реду одн. § 29 Зак. о посл. реду у Држ. Са вету и упр. судовима. Није у први мах видљиво, како је могао овај чл. 76., који садржи управни поступак и жалбени ток код управних власти, укинути надлежност Државног Савета по зак. о општинама, нити коју надлежност. Ако је реч о његовој управно - судској надлежости, по ст III чл. 170., онда је, као што смо напред видели, она укинута још чл. 52. зак. о Држ. Савету и упр. судовима, као што је то и Држ. Савет схватио и поступао. Чл. 76. зак. о унутр. управи није ништа ново у том погледу донео, нити је могао укинути нешто, што је већ раније било укинуто. Очигледно је, дакле, да се решење Бр. 2505 не односи на управно-судску ндлежност Држ. Савета по зак. о општинама. Реч би, према томе, морала бити о оном другом делу надлежности Држав. Савета, као надзорног органа над општинском самоуправом. У овој области послова међутим, општин-