Branič

Број 3

„Е Р А Н И Ч"

Страна |37

спор извиђати и она ће судије о избору известити заказавши и њима и парничарима где ће и кога дана ради суђења доћи. * Но овај пропис налази у главном примене кад је у питању факултативни суд, т ј. ако су се странке саме сложиле да им спор пресуди избрани суд. За случај пак кад је у питању спор за који постоји искључива надлежност избраног суда, а једна од парничких страна не пристаје на избрани суд, законик о поступку судском у грађанским парницама није предвиђао поступак како ће се у том случају доћи до састава избранога суда. У пракси полицијска власт је, у том случају, упућивала страну, која је тражила састав избраног суда, на парницу да код надлежног првостепеног суда докаже да у том спору постоји искључива надлежност избраног суда. Доцније је овај поступак допуњен чл. 29 уредбе о убрзању рада код судских и иследних власти. По овом пропису кад је у питању спор за чију је расправу искључиво надлежан избрани суд, а не постоји сагласност парничара на избрани суд, лице које жели код избраног суда подићи тужбу може усмено или писменом преставком тражити од првостепеног суда, у чијем би подручју избрани суд имао да суди, да претходно реши- постоји ли за суђење дотичног спора надлежност избраног суда по § 434 г с. п., после које ће одлуке полицијска власт на захтевање заинтересованог приступити саставу избраног суда. Овакав би поступак при саставу избраног суда био за све спорове за које по § 434 г с. п. постоји искључива надлежност избраног суда изузев спора о синору између појединих општина за који је спор предвиђена искључива надлежност избраног суда у т 2 § 434 г с. п. Ово зато, што је поступак на који се начин има доћи до састава избраног суда за расправу спора о синору између појединих општина, за чију расправу постоји искључива надлежност избраног суда по тач. 2 § 434 г. с. п., предвиђен специјалним законом законом о општи нама. — Наиме, у чл. 11 закона о општинама, предвиђено је, када се појави спор о синору (атару), и то не само између појединих општина, као што је то предвиђено та. 2 § 434 г с. п., већ и између појединих села (засеока), да надлежна полицијска власт по саслушању дотичних страна и своме извиђају, решава ствар и привремено одређује границе атару Тако од ређене границе остају све дотле докле овај спор коначно не реши избрани суд, на који суд полицијска власт у овом случају упућује парничаре остављајући им рок, у коме имају приступити саставу избраног суда, који рок не може бити дужи од 2 месеца, нити краћи од двадесет дана. На случај да у овом року ни једна од парничних страна не приступи са ставу избраног суда, онда на овај начин привремено одређене границе атара путем полицијске власти постају сталне. У пракси је било спорно има ли места примени чл. 29 У