Branič

Страна 150

„Б Р А Н И Ч"

Број 4

ни лишења слободе, предвиђа једну резерву, а то је, Закон о штампи примењиваће се у толико у колико није измењен Кривичним закоником, док чл. 10. бр. 1. поменутог закона нема те резерве. Ово је од значаја због тога, што се има узети да кривични поступак по Закону о штампи — чл. 73 — 96. Зак. о штампи — у односу према Законику о судском кривичном поступку не трпи никаква ограничења. Ово у толико пре, што и чл. 95. Закона о штампи поред осталог наређује „ Одредбе општих казнених поступака односно одредбе посебних закона о поступку о штампи који се противе прописима овога Закона не вреде за кривична дела учињена путем штампе " „Према томе, како чл. 95. Закона о штампи није ниједним доцнијим законом укинут, он има своје пуно дејство, али се он има у односу према Законику о судском кривичном поступку разумети не као 1ех роз!епог већ као 1ех зреааНз. Дакле, кривични поступак по Закону о штампи — чл. 73 — 96. Зак. о штампи — није ни у колико измењен ступаЊем на снагу Законика о судском кривичном поступку, нити постоји могућност да они дођу у колизију, јер је та евентуалност уклоњена прописом чл. 95. Закона о штампи. Али, и поред овако јасних текстова законских, пракса се показала несигурна и нестална, особито што се тиче правних лекова по закону о штампи. На овоме месту изнећемо један од случајева те несигурне и несталне праксе. Поставља се питање: има ли могућности да се изјави приговор на оптужницу по Закону о штампи? На то питање даје нам одговор донекле чл. 85 Зак. о штампи у коме се наводи, да се „решење о стављању под суд саопштава одмах оптуженоме и предаје тужиоцу да изради оптужницу, коју он мора да поднесе суду у року од три дана. По овој оптужници суд има да одреди претрес у року од пет дана ако нема сведока или у року од десет дана ако има сведока, које треба позвати на претрес." Значи, законодавац не даје оптуженом могућности да приговара на оптужницу, јер то није нигде изриком озиачено. Остављајући на страну оно што смо напред изнели о односу Закона о штампи према Кривичном законику и Законику о судском кривичном поступку, задовољићемо се само напоменом, да је законодавац у чл. 84 Закона о штампи дао могућност оптуженоме да употреби правни лек противу решења о стављању под суд и да, ако би се узело да оптужени има још и право да приговара на оптужницу по закону о штампи, онда то не би значило ништа друго него дати да се један исти посао ради два пута, што би ишло на штету брзине поступка по закону о штампи, коју је законодавац особито им.ао у виду. Друго питање које се поставља је: који правни лекови по закону о штампи постоје на пресуду суда првог степена и како се они зову? На то питање даје нам одговор чл. 90. Зако-