Branič

Страна 2

,Б Р А Н И Ч'

Број 1

упућујемо на чланак Др. Метода Доленца свеуч. проф. у Љубљани- „Крив. правна одговорност за тнсковне деликте" (Мјесечник бр. 7 — 8 стр. 317.) За питање о јасности извесне законске одредбе, па и самог закона, најпозванија је, држимо да да реч, не јуриспруденција, већ јурисдикција. Она то стоје мишљење спонтано изражава својим пресудама или одлукама. И кад се у пракси, у правном животу као резултат примењивања извесног закона покаже, да се један исти законски пропис тумачи и примењује двојако и сасвим супротно од стране судова или шта више од једног истог Суда, онда о јасности његовој не може бити ни речи, већ се, напротив, бољи доказ о његовој нејасности не може пружити. Јер закони као такви стварају се за живот и односе у њему као његов регулатор, пре за практичаре, ако смемо тако да кажемо а не за теоретичаре и доктринаре. Зато се не може узети, да су у праву они дискутанти, који тврде да су законски прописи јасни и категорични у питању примене Крив. законика и Крив. суд. пост. на кривице учињене по Зак. о штампи. У судској пракси на пример, показало се да једни Судови или поједина оделења једног С\'да примењују у штампарском праву условну осуду (§ 65 К. зак.), достављају оптужницу оптуженику, толерирају изјављени приговор на оптужницу и шаљу Апелационом суду на расматрање а да други судови сасвим супротно раде, држећи се стриктно одредаба Зак. о штампи. Да би поткрепили ово наше тврђење, ми ћемо изнети неједнакост примене XV главе односно § 204 Крив. суд. пост. на кривична дела учињена по Зак. о штампи и правна гледишта на којима се таква примена заснива. По кривичним делима штампарске природе на претрес се излазило на два начина, непосредно — директном оптужницом — чл. 73 ал. 8 Зак. о штампи или путем стављања под Суд чл. 84 Зак. о штампи. У првом случају пошто се обаве извиђајне радње, т. ј. кад оптужени на тужбу одговори и кад тужилац на тај одговор стави своје примедбе, Суд је позивао тужиоца да поднесе оптужницу и потом заказивао претрес. Оптужница, противно начелу акузаторског поступка, није ни достављана оптуженику. Оптуженик је излазио на претрес да тамо прави усмене приговоре на оптужницу и своју кривичну одговорност. Други случај, ништа мање интересантан, који се у својој суштини и битности није ни данас изменио, готово аутоматски је изводио оптуженика на претрес после његовог стављања под Суд и подношења оптужнице противу њега. Стављање под Суд или нестављање бива онда, кад се у истрази путем сведока или новопроказаног писца проналази материјална истина. После формално обављене истраге Суд решен>ем одлучује хоће ли оптуженика ставити или не под Суд