Branič

Број 1

„Б Р А Н И Ч"

Страна б

упућен на њега, па према томе и он као и сви остали специјални закони допуњују се и употпуњавају прописима важећег општег Крив. суд. пост. Другојаче мислити, води апсурдном закључку, као једино могућем (или боље рећи немогућем) да је он упућен сам на себе. А то значи, да би Зак. о штампи био ван домашаја правног живота и реалних чињеница. Због тога се има чл. 10. Зак. о увођ. у живот К. з. и К. с. п., тако тумачити да поступак Зак. о штампи остаје у важности поред Кривичног судског поступка у колико његови прописи не долазе у колизију са Зак. о штампи. И сама редакција ове законске одредбе води оваквом тумачењу. У њој, законодавац нигде не вели да не важи Крив. суд. по ступак, већ да поступак Зак. о штампи осгаје у важности. А то ће рећи, да Зак. о штампи одн. његов поступак остаје у важности у кол«ко као специјалан закон садржи и специјалне одредбе, поред Кривичног судског поступка, који га у колико има празнина и потреба допуњује и на кога је као на матични закон упућен као сви специјални закони. Не може се узети, да Крив. поступак не важи јер се то нигде не вели. Да је законодавац то мислио он би изречно то и навео. Значи, кад то није урађено, да Крив. суд. пост. вреди и за кривична дела учињена по Зак. о штампи, у колико се њему не противи и супротставља чл. 95. ал. 2. Зак о штампи. Према томе, сходно чл. 95. Зак. о штампи кад пропис § 204. Крив. суд. пост. не долази у сукоб са чл. 73. ал. 8. Зак. о штампи већ га допуњује, излази да и по кривицама учињеним по Зак. о штампи оптуженик има право да тражи да му се опгужница достави и да на исту изјави приговор у року од осам дана. Изузетак би чинио, само случај, кад се оптуженик ставља под Суд, који се у главном као изузетак појављује у чл. 84. Зак. о штампи. У томе случају оптуженик не би имао право приговора на оптужницу, пошто му се пре тога већ даје могућност изјављивања жалбе на решење о стављању под Суд Апелационом суду, те се према томе исто питање не може по други пут решавати пред истим судом. Сем тога та одредба из Зак. о штампи долази у супротност са односним одредбама Крив. суд. пост., јер по другој алинеји чл. 85. Зак. о штампи, по доношењу решења о стављању под Суд, Суд је дужан да одреди претрес у року од пет односно десет дана. Из тога се довољно да закључити да се овде § 204. К. с. п. не би могао применити, пошто је изречно друкчије Законом о Штампи наређено. У овом питању Београдски Апелациони суд као последња инстанца (за своју територију) за ову врсту правног разматрања, не стоји на једном гледишту већ на два дијаметрално различита. Док једно одељење по изјављеном приговору расматра оптужницу, друго уопште не расматра сматрајући