Branič

Страна 432

.БРАНИЧ'

Број 9

вору о поклону, кад се удова одрекне права удовичког уживања. Окружни суд за град Београд нашао је, да V одбијању пријема удовичког уживања од стране удове Терезе не постоји никакав поклон између тужене Терезе и туженог Хуга„ јер она — Тереза — ни у једном моменту није 5ила титулар тога права. Право удовичког уживања, по нахођењу суда, не представља никакву имовину удове, већ је то самс« јсдно право, које јој по закону припада а тек кад га она прими, постаје оно саставни део њене имовине. Ако она то право не прими, већ га одбије, онда ово њено одбијање, као и у случају наслеђа, има ретроктивно дејство — ех 1ипс т. ј. чини , да се одбијање права сматра, као да никад није ни било њено. Са ових разлога, суд је пресудом од 2 XI 1932 год. Бр. 36.856 тужилачку страну одбио од тражења. Апелациони суд одобрио је ову пресуду. Касациони суд примедбама свога III оделења од 22 априла 1933 год. Бр. 2519 поништио ј.е пресуду Апелационог суда са следећих разлога: „Кад је тужилачка банка својом тужбом тражила, да суд изјаву тужене Терезе, којом је одбила пријем права удовичког ужитка на имовини свога преминулог мужа пок. Самуела, поништи у смислу § 565 и § 303 а) Грађ. зак., поштобанка нема одакле да се наплати за своје потраживање и оваква изјава банци смета, да се донекле наплати из депозита, на који је стављена забрана, — онда није овде главно питање, као што Окружни суд у својој пресуди, коју одобрава Апелациони суд, износи: да ли у одбијању пријема права удовичког уживања од стране удове Терезе заиста постоји поклон у корист туженог Хуга или не. Овде је главно питање, да ли је ова изјава тужене Терезе, с обзиром на § 303 а) Грађ. зак., учињена на штету повериоца Терезијиних из оног времена, када је она учињена и да ли се она може поништити, без обзира шта она у себи садржи. Тужена Тере: зија, као венчана жена пок. Самуила стекла је право удовичког уживања по сили законског прописа § 413 Грађ. закона од момента смрти пок. Самуила. То право, као стварно право плодоуживања добара пок. Самуила очевидно представља извесну материјалну вредност и оно" траје све док се она њега није одрекла или се преудала или умрла. И кад оно представља извесну вредност, што се види и из обвезница ратне штете, које су иза смрти Самуилове остале а од њих тужена Тереза има право уживања а из тог права би се и њени повериоци из оног времена могли наплатити, тоје потребно, да суд понова узме у оцену, да ли такво одрицање права удовичког уживања тужене Терезије није штетно за тужилачку страну, као ранијег повериоца, чије су