Branič

Број 9

,Б Р А Н И Ч"

Страна 433

тражбине према Терезији постојале још пре овог одрицања и да ли овде не стоји случај из § 303. а грађ. зак., без обзира на то, да ли та изјава о одрицању представља поклон или не, — јер свака изјава правне вредности може се, по § 303. а грађ. зак. побијати, ако материјално штети интересе повериоца оног лица које изјаву даје из оног времена, који су постојали пре дате изјаве, као што је овде случај, ако су испуњени и остали услови, који су у наведеном § 303. а грађ. зак. испуњени. Према изложеном, погрешио је Апелациони суд, што је пресуду окружног суда одобрио." Апелациони суд није усвојио ове примедбе, већ је у писму своме од 15-У-1933 г. Бр. 4371 дао следеће противразлоге: „По § 303. а грађ зак. за поништај преноса ствари, односно права између лица, у том пропису означених, поред оштећења поверилаца из времена преноса, потребно је и да је тај пренос извршен у виду поклона или теретна уговора. Дакле није довољна ма каква изјава дужникова, којом би поверилац био оштећен, па да би лице, које је том изјавом добило какве материјалне користи на штету повериоца, било одговорно том повериоцу за целокупно, односно у висини добивене користи потраживање његово према лицу, које је такву изјаву учинило, већ је потребно, да је то оштећење наступило услед преноса извесног права или ствари дужникове на другог и да је тај пренос извршен једним правним актом у форми поклона или теретног уговора. У противном, дошло би се у сукоб са битним начелом приватног права, израженим у пропису § 22. грађ. зак., по коме од личне воље сваког лица зависи, да ли ће какво право, које му припада, користити или не и изашло би, да је свако лице, као дужник, дужно да користи права, којима би се потраЖивања његових поверилаца обезбеђивала, дакле удовица, као дужник била би дужна да прими удовичко уживање, наследник као такав, да прими наслеђе а то не само, да ни у једном пропису грађанског законика није предвиђено, већ је такав закључак противан и самом духу грађанског законика. Према томе, правилно је гледиште окружног суда, да је у конкретном случају главно и од битне важности једно питање, да ли у одбијању пријема права удовичког ужитка од стране тужене Терезије постоји поклон у корист туженог Хуга или не. Јер, с обзиром на горе речено, само у случају ако би се узело, да у таквом акту тужене Терезије стоји поклон, могло би у овом спору бити места примени прописа § 303. а грађ. зак., односно § 565. истог закона. Сам пак факат, да је изјавом тужене Терезе, којом се одриче пријема права удовичког ужитка, њеним повериоцима из времена тог одрицања онемогућена наплата за њихова потраживања према њој, ако би се и утврдило да стоји, не може оправдати примену поменутог прописа грађанског законика, пошто би такво ту-