Branič

Број 9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 447

било, као споредни, решавали су се диплом. путем. Али, као што и сам писац ове одличне књиге вели, убрзо се увидело да су те мере чињене диплом. путем, недовољне при изналажењу и хватању злочинаца, чији је број стално из дана у дан растао као и броЈ криминалних дела. Јер, као што он у свом даљем излагању вели, благодарећи рапидном и брзом напредовању науке и технике, све су сложенији били разни трикови појединих преступника, пошго су се и они користили свима иапретцима науке. „Конвенције, које су поједине државе закључиле међу собом у циљу сузбијања криминалитета, ишле су баш на руку преступницима. То је било сасвим природно и због тога, што су мере гарантоване при уговорима и конвенцијама, више предвиђале одредбе о судском кажњавању оних, који су ухваћени као кривци за неко преступно дело, а много мање, или чак се и са свим нису бавиле превентивним мерама које би омогућиле брзо трагање и ислеђивање њихових кривица". Али још је увек на том пољу „лаган дипломатски пут давао довољно могућности таквим кривцима да заметну своје трагове." Отуда ,по њему, то што није било написано у конвенцијама, осећало се у мишљењима, испољеним усмено или писмено од разних полицијских стручњака, који су налазили, да је једини излаз из таквих стања у за.једничкоме и непосредном сарадништву између п о л и ц и ј а суседних, а доцније и свију држава. Ова жеља, диктована стварношћу, углавноме се остварила 1923 године у Бечу, кад је основано Међународно полицијско удружење, које већ егзистира пуних десет година. Кога интересују узроци постанка овог тако корисног по интересе човечанства удружења, задаћа коју је исто узело на себе, као и резултат његова десетогодишњег рада, наћи ће све потребне податке у овој књизи г. ЛазареЕића, који се, као што вели г. Др. Душан Суботић претседник Касационог суда у Београду у уводној речи ове књиге, већ пуних тридесет четири године (по свршеном правном факултету) посветио полицијској служби и проучавању полициј,;ских проблема: проналажењу и утврђивању кривца, као и спречавању појаве криминалитета, — и то са једном неизмерном љубави. Али је г. Лазаревић (В. уводну реч г. Др. Суботића) у том проучавању отишао и даље. Он је увидио да свака полиција па и наша — Југословенска не може функционисати увек и сама за себе, већ да, долазећи у односе са страним полицијама, постаје у неку руку саставни део једне међународне државне полиције. Он је увидео да се између полицијских власти разних држава има и мора да створи што боља и тешња сарадња на пољу сузбијања криминалитета, како локалног тако и међународног. И на тој је бази стално и дуго радио приватно и службено. ,,Плод тих многих напора .је и ова