Branič

Страна 468

„Б Р А Н И Ч*

Број 10

лагање. Међутим, поверилац није појављеиом сопственику признао право својине на гшписаним стварима, те је појављени сопственик, решењем пом. власти Бр. 43816/33, упућен на редован грађански спор противу повериоца, да тим путем докаже, да је пописана покретност његова својина, а не дотичног дужника. То своје решење извршна власт засновала је на следећим разлозима: „Протоколом о предаји решења и списком пописа утврђено је, да је спорна покретност пронађена и пописана у стану дужника...., слетствено у његовој државини; па како поверилац није признао право својине појављеном сопственику...., а овај последњи, за доказ своје својине, није поднео пуноважне доказе, јер је уговор о послузи, на који се он позива, сачињен после задужења, па се у смислу одлуке Државног савета № 9886 од 15 нов. 1905 год., не може сматрати пуноважним доказом, те је поверилац јачи у праву — став IV § 466 Грађ. суд. пост." Противу овога решења појављени сопственик изјавио је жалбу суду, у којој је, поред осталога, навео: „Битна разлика између својине и државине у томе је, што је својина право, а државина факт. Исто тако државина разликује се од придржине (детенције) у томе, што је државина факт, а придржина држање ствари у туђе име.... Ја сам држалац и сопственик поменутих ствари по поднетом уговору, а дао сам их само на послугу дужнику Петру и Петар их је као послугопримац држао у моје име и по мом праву — послугодавца; дакле, он је детентор — придржник пописаних ствари, а ја сам држалац истих. — Како код дужника Петра — послугопримца не постоји државинска (својинска) воља у смислу § 198 Грађ. зак., то услед тога, што је он те ствари примио на послугу, он је само придржник, јер сам му их дао као своје на послугу, а он нема државине, пожалбено решење погрешно тврди, да су пописате ствари нађене у његовој државини.... Ја сам тада те ствари њему дао на послугу у смислу § 582 Грађ. зак., што значи, да су оне моја својина и моја државина, јер их ја стварно држим као своје и имам својинску државину, а он је само придржник, јер их држи у име моје, као детентор (придржник) у смислу §§ 198, 209 и 582 Грађ. зак., те и кад би Петар оспоравао те моје ствари, као што оспорава и поверилац, то опет у смислу *§ 209 Грађ. зак., мени припада државина ствари. Исто је ово и са закупом, јер закуподавац је сопственик и држалац стана, а закупац само придржник —- уживалац стана, јер га ужива у име својинског држаоца — закуподавца на основу уговора о закупу, а не о своЈини"... Са изложених разлога, жалилац даље тврди, да је он, као појављени сопственик јачи у праву на државину спорних ствари, те да је поверилац требао да буде упућен на