Branič

Број 10

,Б Р А Н И Ч"

Страна 483

Како је ријешење другостепеног суда у цијелости прихватило мишљење г. г. Др. Шиловића и Др. Франка, па је у томе ишло тако далеко, да је то мишљење једноставно цитирало као своје разлоге, то су разлози пресуде Врховног суда, поред осталог, престављали нарочити интерес још и с тога, што се у њима заправо налази исцрпни одговор на коментар г. г. Др. Шиловића и Др. Франка. Одговарајући дио разлога пресуде Врховног суда гласи овако : „Кривични закон у свом § 82 установљује чињенице које прекидају застаревање права на извршење казне; закон при том чини разлику између смртне казне и казне лишења слободе с једне стране и новчане казне с друге стране, те се односна установљења о прекиду права на извршење казне налазе у разним одељцима поменутог §-а у којима се и наводе те чињенице и то посебно за смртну казну и казну лишења слободе и посебно за новчану казну. Из текста § 82 К. з. јасно следи, да одељак други тог §-а третира питање прекида застаревања права за извршење смртне казне и казне лишења слободе, а да се трећи одељак бави тим питањем у погледу новчане казне. Док се према трећем одељку цитираног §-а застаревање новчане казне прекида сваком радњом извршне власти која је управљена на извршење новчане казне, дотле се застаревање смртне казне и казне лишења слободе према одељку другом истог §-а прекида хватањем осуђеника ради извршења казне. Сама чињеница, да је законодавац дао посебне прописе за прекид застаревања смрт.не казне и казне лишења слободе те новчане казне јасно упућује на то, да се застаревање смртне казне и казне лишења слободе не прекида сваком радњом управљеном на извршење досуђене казне, јер у противном законодавац не би имао потребе да та питања раздваја и да их третира у посебним одељцима. Досљедно томе је дакле, да само хватање осуђеника ради извршења казне прекида застаревање смртне казне и казне лишења слободе. Стога је неосновано становиште Окружног суда у.... да оно што закон истиче за новчану казну вриједи за сваку казну. Обзиром на изложено не може бити сумње ни у погледу тачног значаја законског израза „хватање", јер издвајање питања прекида застревања смртне казне и казне лишења слободе у посебан пропис може се разумјети само тако, да се за прекид застаревања тих казни тражи нешто више него за новчану казну у погледу које је за прекид застаревања довољна свака радња управљена на извршење. Према томе се израз „хватање" не може тумачити.у ширем смислу, јер •би се у том случају „хватање" могло : супсумирати под поја.м