Branič

Број 10

„Б Р А Н И Ч"

Страва 485

радничким дужницима, док се у исто време не налази скоро нико да озбиљно прокритикује заштиту пружену свима осталим дужницима по уредби о поступку посредовања. Али то није све, а ни најбитније, што одликује овај поступак: треба истаћи и то да су код овог поступка повериоци остављени савршено на милост и немилост својим дужницима. И уколико се стално продужава рок трајања тога поступка, јер је најпре тај рок био ограничен на трајање од три месеца, потом је продужен на шест месеци, а сад је, пре кратког времена, померен још даље,. на девет месеци —, утолико се та незгодна ситуација за повериоце још већма погоршава. Изгледа невероватно, али је, на жалост, сасвим истинито, да по уредби о поступку посредовања нису предвиђене апсолутно никакве гаранције за повериоце, и готово никакве санкције против несавесних дужника, за све време трајања тога поступка, сада од девет месеци. За време тога рока дужник трговац, на пример, може сасвим спокојно распродавати робу, коју су му повериоци у своје време лиферовали, и новац трошити на своје издржавање и друге личне потребе, а да повериоци морају то посматрати потпуно скрштених руку. За време тога поступка дужник не може пуноправно отуђити ни оптеретити непокретно имање своје, али покретност може траћити до миле воље, нити је обавезан на ма какво полагање рачуна о томе. Тако исто, нема овде никаквих санкција ни против директно несавесних дужника; јер претња да ће се обуставити поступак посредовања и пре истека законског рока ако би дужник вршио „правна дела" на штету поверилаца, не помаже ништа, на пример, против оног дужника трговца, који се решио да распродајом робе, дакле обичним и редовним отправљањем радње а не путем „правних дела", пропућка сву своју имовину. Једина стварна санкција постоји онда кад дужник стави у повољнији положај појединог својег повериоца на штету свих осталих, јер се у таквом случају може обуставити поступак посредовања, па и кривични поступак против таког дужника покренути. Али и та једина стварна санкција као да је дошла да само повећа иронију на адресу беспомоћних поверилаца; јер ако дужник не сме по неком од поверилаца платити дуг на штету свих осталих, остаје ипак и даље очигледно да их он може све заједно потпуно опељешити. Објава поступка о посредовању, по коме нису предвиђене никакве гаранције за повериоце и готово никакве санкције против несавесних дужника, изазвала је велико изненађење. Тога изненађења није било у тој мери приликом доношења закона о заштити земљорадника, који је, ма да такође одлажући на неодређено време само решење проблема, оставио повериоцима барем право обезбеђивања за