Branič

Број 10

.БРАНИЧ'

Страна 489

Врховни суд то становиште ревизије није усвојио и стога је ревизију као неосновану одбацио. Своју пресуду у односном делу Врховни суд је образложио овако: „Пошто суд у извесним случајевима ирема пропису § 72 К. з. није везан ни за врсту ни за меру казне, која је за кривично дело прописана, то он доследно томе у таквим случајевима може употребом цитираног законског прописа изрећи времену казну испод најмање мере, која је за дело прописана, односно место прописане изрећи другу врсту казне. Кривични закон у свом посебном делу за више кривичних дела прописује казну лишења слободе и новчану казну без назначења најмање мере, па се у таквим случајевима за дотично кривично дело обзиром на прописе §§ 37 и 38 К. з. може одмерити казна робије односно заточења најмање од једне године дана, обзиром на пропис § 39 К. з. казна строгог затвора односно затвора најмање од седам дана те с •обзиром на пропис § 42 К. з. новчана казна најмање од 25 динара. Стога је једна година дана робије или заточења, седам дана строгог затвора односно затвора те 25 динара јесу најмање мере казне, које су за дотична кривична дела прописане, па се с обзиром на изричити пропис § 72 К. з. мора узети, да те мере у оним изнимним случајевима када суд добија овлашћење, да казну ублажи по слободној оцени за суд нису обавезне. Пропис § 72 К. з. има баш ту сврху, да суд у оним изнимним случајевима, који су у закону изричито предвиђени буде ослобођен оних граница, које у погледу казне постављају цитирани прописи §§ 37, 38, 39 и 42 К. з., а тиме се између осталог ово ублажење казне по слободној оцени и разликује од оног обичног, које се врши употребом прописа § 71 К. з., јер је у последњем предвиђена могућност ублажења времене казне само до најмање законске мере извесне врсте казне, то јест само до оне мере, коју предвиђају прописи § 37, 38 и 39 К. з. Дакле, у случајевима кад суд врши ублажење казне на темељу прописа § 71 К. з., он је у томе везан за границе, које закон поставља у тачки 1—5 тог §-а, а по томе, и за мере казни, које су предвиђене у прописима § 37, 38 и 39 К. з., дочим у оним изнимним случајевима кад суд врши ублажење по § 72 К. з. он за те границе није везан, он се их ослобађа, па се зато и прописује, да он казну ублажи по својој слободној оцени. Једино ограничење при примени § 72 К. з. у одређивању казне по том пропису јесте, да суд не може изићи из круга и система самих казна и одредити неку меру, која по Кривичном закону није уопште казна. Како се пак новчана казна од 25 динара у случају ненаплативости има по закону претворити и поред прописа § 39 К. з. у један дан затвора,