Branič

Страна 488

Б Р А Н И Ч«

Број 10

или пак његова моћ застаје пред оним границама које закон у тим параграфима поставља. Коментари Кривичног закона од г. г. Лазе Урошевића, Ђоке Карајовановића, Др. Јосипа Шиловића и Др. Станка Франка једногласно заступају становиште, да слободна оцена суда у смислу § 72 К. з. обзиром на трајање казне није неограничена те да је суд и код примене § 72 К. з. везан за најмању меру казне, предвиђене у општем делу Кривичног закона тако, да суд не може сићи испод седам дана затвора или строгог затвора као ни испод 25 динара новчане казне. Противног је мишљења г. Др. Метод Доленц, који је у свом коментару Кривичног закона пропис § 72 К. з. протумачио тако, да суд применом тог §-а може изрећи казну и испод те најмање мере, која је одређена у §§ 37, 38, 39 и 42 К. з. Што се тиче коментара од г. Др. Михајла Чубинског, то се из истог не може разабрати, какво је његово мишљење по овом питању. Овај коментатор је само истакао, да је § 72 К. з. дао суду право, да у изузетним случајевима може ублажити казну ван обичних законских граница. Изгледа да по тим „обичним законским границама" треба разумети оне границе које закон у § 71 К. з. поставља за ублажење казне. Како пак далеко обзиром на прописе §§ 37, 38, 39 и 42 К. з. може суд да иде код тог ублажавања казне ван обичних законских граница, коментатор о том ништа не говори. Пошто ј,е дакле само један од поменутих коментара Кривичног закона стао на гледиште, да пропис § 72 К. з. овлашћује суд, да може сићи и испод оних најмањих мера казни, које постављају прописи §§ 37, 38, 39 и 42 К. з. то је у толико интересантнија једна пресуда Врховног суда у Сарајеву (Кре 234/32), који је заузео исто становиште као и г. Др. М. Доленц. Ова пресуда Врховног суда заслужује нарочиту пажњу још и с тога, што је тамо истакнуто питање доста темељито обрађено, а то међутим није случај код коментара г. Др. Метода Доленца, који је своје мишљење прспратио само кратким образложењем. У једном конкретном случају је првостепени суд прогласио оптуженог кривим дела из § 180/1 К. з., па га је по § 180/2 К. з. обзиром на § 22/2 К. з. осудио условно на казну затвора у трајању од једног дана. Против ове пресуде је државни тужилац уложио ревизију коју је оправдао у правцу повреде материјјалног закона У смислу тачке 3 § 337 К. п., јер је сматрао, да је суд прекорачио своју казнену власт тиме, што је оптуженог осудио на казну затвора у трајању од 1 дана упркос изричном пропису § 39 К. з. који наређује, да строги затвор и затвор не могу бити краћи од седам дана.