Branič

Страна 498

„Б Р А Н И Ч'

Број 11

гласити, да је овом Уредбом (чл. 16.) изрично укинут закон о заштити земљорадника и стављању на снагу појединих прописа закона о извршењима и обезбеђењима од 19. априла 1932. год., са неколико прописа који су и даље остали на снази, што је веома ретко наћи у правним аналима, пошто правна наука не познаје институт којимби се могло Уредбом, дакле актом Управне власти, изрично укидати један позитиван закон, дакле акт Законодавне власти. Све ово наводимо илустрације ради због онога што следује. Уредба систематски негира трошкове које свака интервенција преко суда повлачи. Дакле, начелно тужилац сноси своје трошкове. Тако, у чл. 3. тач. 7. изриком је речено, да ће у појављеном случају „трошкоби протеста и ебентуалне тужбе" сносити начелно тужилац. Трошкови протеста знамо шта су, али не знамо шта су трошкови тужбе. Да ли су то таксе само које тужени има да накнади тужиоцу, или и они трошкови које суд одмери уз таксу? По духу закона, то би била само накнада таксе и ништа више. Разлог налазимо у чл. 9., чији први став гласи: „Ако дужник, у случају кад се тражбина утужи, одмах призна дуг и докаже да је, пре подношења тужбе, својим обавезама према веровнику одговорио по прописима ове Уредбе, трошак парнице сносиће сам веровник." Пре свега, нико се без велике нужде не парничи. При нормалном резоновању значи да је до тужбе дошло с тога, што дужник није дуг признао и није одговорио својим обавезама према Уредби. Код таквог стања ствари горња одредба је излишна, сем ако се није имала намера, да се и у овом случају да могућност дужнику — земљораднику, да се ослободи од „трошка парнице" и онда кад се без тужбе не би његов однос са повериоцем могао расправити. А шта је онда трошак парнице? Пошто је у питању поверилац, трошак парнице преставља оно што га парница кошта, дакле, таксе и трошак за писање тужбе, прибављање доказа, дангуба и т. д. Овде дакле нема сумње: онај који парницу покреће сноси све што је везано са тим у погледу издатака, који су само њему познати. Али после тога долази најинтересантније. Чл. 9. тач. 2. каже: „У парницама, избршењима и обезбеђењима протиб земљорадника због дугобања у смислу обе Уредбе, беробнику ни у ком случају не припада прабо наћнаде адвокатских трошкоба од дужника земљорадника." Пропис је јасан: адвокатски трошак сноси тужилац, дакле онај који је тужбом морао да тражи своје право. Ево до каквих последица ово доводи: 1). Тужилац се неће обратити адвокату да му пишетужбу, већ неком пискарачу, који ће му „тужбу" написати уз из-