Branič

Страна 502

„Б Р А Н И Ч"

Број 11

шења овакве одредбе. Доносећи одредбу из § 215 законодавац је тада свакако мислио само на површину земљишта. По нашем мишљењу законодавац је у § 215 хтео да каже, да у случају где постоји сувласништво неке покретне или непокретне ствари, тада се ова ствар има сматрати као заједничко власништво свих сувласника, али ако је нека ствар подељена тако да некима од сувласника припадају аликвотни делови, а другом неком засебно означен део, онда се тај део има сматрати као одвојен, а не сувласнички и неулази у сувласништво. Да се овај зак. пропис не односи на случај физичке деобе зграда, види се и из чињенице да законодавац овде говори о покретним и непокретним стварима, као и из строго спроведеног принципа, да припадност дели правну судбину главне ствари (§ 277—290). Ако би смо узели као тачно мишљење да се на основу § 215 срп. грађ. зак. може стећи сувласништво на поједине физичке делове зграда, поставља се питање да ли се та могућност пружа и по нашим новим земљишнокњижним законима (Закон о земљ. књигама од 18 маја 1930 г. и Закон о унутрашњем уређењу, оснивању и исправљању земљ. књига од 18 маја 1930 г. и Закон о земљишнокњижним деобама, отписима и приписима од 31 децембра 1930 г.) Ако по срп. грађ. зак. постоји ова могућност, али се не може извести у систему тапија а по општем, па и нашем мишљењу, систем баштинских књига много је савршенији од тапијског и овај систем пружа потпуну прегледност правног стања непокретности и права која су за њих везана, осим тога омогућава безброј уписа које није могуће спровести у тапијском систему, онда зашто се не би могло у нашем систему баштинских књига дозволити упис сувласништва на физичке делове зграда, на спратове и станове? Ово тим пре, што је то могуће у неким другим државама, па и у неким подручјима наше државе то је било могуће пре ступања на снагу наших нових земљишнокњижних закона. § 10 зак. о земљ. књигама јасно одређује, да се сувласништво у : земљ. књизи може уписати само на идеалне, аликвотне, делове, н. пр. на половину, две трећине и т. д., а изузеци су дозвољени само посебним законским прописима. Ове изузетке садржи други земљ. књижни закон, Закон н унутрашњем уређењу, оснивању и исправљању земљ. књига у § 4 односно 74, где се, по начелу поштовања стечених права, дозвољава да се може уписати сувласништво на поједине физичке делове зграда, спратове и поједине просторије, тамо где је ова могућност постојала по законима који су важили пре ступања на снагу Закона о оснивању земљ. књига, т.ј. тамо где су овакви односи постојали као правни до 16 јула 1930 год., када је за подручје Србије ступио на снагу Закон о Земљ. књигама и Закон о оснивању земљ.