Branič

Страна 504

„БРАНИ Ч"

Број 11

зичке делове зграде, онда ова могућност постоји за све зграде на територији важности срп. грађ. зак., које су подигнуте и које ће се подигнути до онога дана када почне оснивање земљ. књиге за неки срез. Ако се усвоји овакво тумачење § 215 срп. грађ. зак. као тачно, онда у оваквим случајевима постоје и правни односи а не само фактични, како мисли др. Ф. Чулиновић 2 при претресању овога питања. Да ли је нека зграда подигнута пре или после почетка оснивања земљ. књиге, морало би се ценити у сваком конкретном случају засебно. Међутим као што рекосмо, наше је мишљење да законодавац у § 215 није мислио на зграде. Затим наше је мишљење, да су, с обзиром на наше позитивно законодавство, добре одредбе земљ. књижних закона које забрањују упис сувласништва на физичке делове зграда. За установу сувласништва на физичким деловима зграда наводе се социјални разлози, које смо већ споменули. Међутим већ данас ови разлози отпадају у највећем делу вароши, па иу Београду, где су били најоправданији, већ данас се таковим несматрају, јер и ту станбено питање попушта у својој актуелности Против установе сувласништва на физичким деловима зграда најјачи су правни разлози, поред начелних, као, да ни поједина земљишта не могу бити предметом уписа земљ. књижњих права самостално, него само као саставни делови једног земљ. књижног тела, па тим мање поједини физички делови зграде и поред чисто техничких, као што је мања прегледност и често пута нејасност уписа и т. д. Али ови начелни и технички разлози нису такви да би умањили важност и употребу земљ. књиге. Међутим компликованост правних односа који настају код уписа сувласништва на физичке делове зграде, по нашем мишљењу, главни је гаИо 1е§15 законодавчеве забране уписа оваквог сувласништва. Упис оваквог сувласништва повлачи многобројне компликоване правне односе између сувласника, а овакви односи изазивају честе и каткада врло деликатне интервенције власти. Узмимо случај где једном сувласнику припада приземље а другом спрат изнад њега и кров на кући. Ако кров није у реду прокишњава и зидови влаже, то је свакако у интересу власника приземља да се кров оправи, јер пане ли кров, или зидови повуку влагу до приземља, ствара се опасност за здравље и имовину власника приземља. Ако власник крова није вољан да га оправи ово ће бити повод тужбама и интервенцијама власти. Или узмимо случај ако власник приземља хоће да намести антену и спроведе радио инсталацију у приземље, може се десити да му то спречава власник крова. Затим оправка степеница Др. Фердо Чулиновић, Стидање права на физичким деловима зграда Правосуђе, бр. 11 из 1932 год.