Branič

Број 11

„Б Р А Н И Ч"

Страна 505

које воде из приземља на спрат и између једног спрата и другог такође није индиферентна за власнике спратова, а осим тога може бити и спорно коме ове степенице припадају. У оваквим случајевима морало би се узети да су степенице које воде из приземља и између појединих спратова заједничко реално неподељено сувласништво па би ео 1рзо у сваком оваквом случају морали признати, да поред реалног сувласништва на појединим деловима зграде на истој згради постоје и делови неподељеног сувласништва. У случају реалног сувласништва на појединим становима овакви случајеви још су компликованији и чешћи. Чест је случај да је за два стана заједничка кухиња. Овакав случај изазвао је врло интересантну пресуду мађарске Курије (касације) бр. 351/917 која је у оваквом једном случају признала постојање заједничког, реалног неподељеног, сувласништва на самосталним физичким деловима исте зграде. Код сувласништва неподељеног на физичке делове зграде ови су спорови ретки, јер ту важи правило, да трошкове око издржавања и оправке зграде сносе сви сувласници сразмерно својим сувласничким деловима. Стога је, по нашем мишљењу много боље што је наш законодавац забранио укњижбу сувласништва на физичке делове зграда и предвидео ликвидацију таквог већ затеченог стања. Ако би се још и данас осећала јака потреба за уписом сувласништва на физичке делова зграда, ово би се могло остварити само новим законским прописом. Међутим при садашњем правном стању овакав један законски пропис који би се односио на уписе у земљ. књигу, не би смео да се донесе пре него би се сви односи између сувласника до најситнијих детаља регулисали посебним законом. Због многобројности ових односа не би било препоручљиво да се ови односи регулишу нашим новим грађ. закоником. До тога времена сада постојеће и будуће настале •сувласничке односе требало би упасивати у земљ. књигу само као сувласништво на аликвотним деловима, без обзира да ли је ово такво или подељено на физичке делове зграде. Упис у земљ. књигу извршио би се дакле само на аликвитним деловима, а сувласници би у писменом уговору могли да означе поједине физичке делове зграде онако како припадају којем сувласнику. Истина оваква подела на основу уговора имзмеђу сувласника, без уписа на физичке делове у земљ. књигу, важила би само т!ег раг1е§, док за трећа лица, у случају продаје, заложног оптерећења и принудног намирења из зграде, не би важила. Него, ради своје личне сигурности, да ће и у случају принудне продаје зградеимати стан баш у оном делу који је означен у уговору, странке могу, поред уписа сувласништва на аликвотне делове, осигурати за себе одређени стан уписом права служности стана на одређеној просторији сувласничке зграде.