Branič

Број 11

„Б Р А Н И Ч'

Страна 517

је овде реч може престати на три начина: отказом — § 332 Зак. о Рад. — истуиањем из радње и отпуштањем — § 334 Закона о Радњама. Природна последица отказа је престанак службеног односа између службодавца и службопримца. Међутим, отказом се заснива још једно важно право, а то је право на отправнину (§§ 333 и 334- Зак. о Рад.). Остајући при томе да само оним службопримцима којима је „поверено обављање виших трговачких или виших техничких послова" припада прзво на отправнину, законодавац је у § 333 тач. 2., 4., 5. и 6. Зак. набројио случајеве, кад службопримцу припада односно не припада право на отправнину и у коме износу. Тачке 2, 4 и 5 поменутог законског прописа толико су јасне, да им не треба никакав коментар, док то није случај са тачком 6. §-а 333 Зак. о Рад. Из тачке 6. §-а 333 Зак. о Рад. видимо да службопримцу, који је сам отказао службу не припада отправнина. Имајући у виду разлику између престанка службеног односа: отказом, напуштањем и отпуштањем из службе, наш законодавац не даје службопримцу право на отправнину чак ни у случају кад службопримац отказује службу из веома важних разлога на пр. због болести, док службопримац има право на отправнину ако је службу из важних разлога напустио. Да службопримцу заиста припада право на отправнину у случају кад је службу наиустио из важног разлога, излази из § 333 тач. 6. Зак. о Рад. где се наводи да службопримцу, који без важног разлога превремено напусти службу не ирииада отправнина; аг§итеп!о а соп!гапо значи, службопримцу, који службу напусти због важног разлога ирииада право на отправнину. Кад за службопримца постоји важан разлог због кога може напустити службу без бојазни по своје право отправнине, речено је у § 334 тач. 1. Зак. о Рад. у коме стоји: „Важним разлогом када службопримац може превремено иступити из службеног односа сматраће се нарочито случајеви из § 238 став 1 " Сад се поставља ово питање: да ли се важиим разлогом сматрају само они случајеби, који су поменути у § 238 ста&у 1 Зак. о Рад. или се важним разлогом имају сматрати с&и случајеви поменути у § 238 Зак. о Рад.? У § 334 тач. 1, Зак. о Рад. законодавац је речју „нарочито" само боље подвукао случајеве уз § 238 става 1 Зак. о Рад. Како пак у § 324 тач. 1 т {те законодавац нарећује да ће се „остала наређења овог дела (т. ј. другог дела) закона примењивати само у колико нису у противности са овом главом (т.ј. IV. о којој је овде и реч) а како остали прописи § 238 Зак. о Рад. нису у супротности са § 334 тач. 1. Зак. о Рад. односно § 238 ст. 1. Зак. о Рад. значи важним разлогом, због кога се може напустити служба и без бо-