Branič

Страна 518

„Б Р А Н И Ч"

Број 11

јазни по питање отправнине, имају се сматрати сби случајеви из § 238 Зак. о Рад. У осталом то је и правично, јер би се иначе дошло до апсурдума, да на пр. службодавац без разлога задржава службопримцу плату, а да овај нема право ни да откаже нити да напусти службу, ако не жели да изгуби своје право на отправнину. Сем тога законодавац је у § 334 ставу 2 Зак. о Рад. дао могућност службодавцу да због важних разлога побројаних у § 239 Зак. о Рад. отпусти службопримца без права на отправнину, па када је службодавцу дао толиха права и створио му толико важних разлога да отпусти службопримца без права на отправнину, законодавац је морао дати и службопримцу бар по омеру иста права, јер се овим Законом поред осталог ишло поглавито и на то, да се особље у радњама што боље заштити у сваком погледу и да се бар у правном смислу службодавци и службопримци изједначе, у колико је то правно и фактички могуће. Као што службопримац нема право на отправнину кад је службу сам отказао, па ма како били важни разлози за отказ, исто тако службодавац мора дати отправнину службопримцу кад му службу отказује, па ма како били важни разлози за отказ. Службопримцу пак, који је превремено из службе отпуштен по својој кривици, не припада право на отправнину, наређује § 333 тач. 6. Зак. о Рад. Кад ће наступити случај да службодавац има право да отпусти службопримца по „његовој кривици" то законодавац није изречно наредио, већ у § 334 тач. 1. Зак. о Рад. наводи, да се случајеви из § 239 Зак. о Рад. сматрају „важним разлогом" за отпуштање службопримца. Али, ако пажљивије прочитамо § 239 Зак. о Рад. видећемо, да ту побројани случајеви у ствари нису ништа друго до случајеви који престављају „кривицу" службопримчеву због које он може бити отпуштен из службе без права на отправнину. Из досада изложеног излази ово: право на отправнину има службопримац убећ ђад му службодабац отћаз^је сл^жбу; док службопримац нема право на отправнину кад службу сам отказује, па ма како били важни његови разлози за отказ. Ово последње је не само нелогично него и даје могућности злоупотребама особито од стране службодаваца; како и на који начин, видеће се из даљег излагања. Даље, отправнина припада службопримцу увек кад је присиљен да напусти службу због разлога поменутих у § 238 Зак. о Рад. а нема права на отправнину кад га је службодавац превремено отпустио због разлога поменутих у § 239 Зак. о Рад. Пада у очи, да законодавац у § 334 став 1. Зак. о Рад. вели, да ће се као важни разлози за отпуштање службопримца сматрати „нарочито" случајеви поменути у § 239