Branič

Број 11

„Б Р А Н И Ч'

Страна 531

означена: „од данас (1. октобра 1930. г.) до 1 јула 1931. г.". има важност менице, пошто се према § 2. ст. II. мен. закона има сматрати као меница по виђењу, јер се према § 2. ст. II. мен. закона као менице по виђењу сматрају само оне менице код којих доспелост није никако означена, али ако је доспелост означена али не онако како предвиђа § 32. мен. зак. онда такве менице као менице не важе. Стога је суд требао да оцени по закону да ли у овом случају постоји грађанска обавеза". Скопљански Апелациони суд пресудом својом Бр. 3427/33 пресудио је да се тужилац допуно закуне, да му тужени дугује 100.000 динара нашавши ,,да је поднета меница почетак писменог доказа, којим је тужилац своје тужбено тражење до велике вероватноће довео". Касациони суд — III одељење решењем бр. 6326 од 1 новембра 1931. снажи. Ибан Д. Петкобић. ЈЕДНА НЕОБИЧНА ПРИМЕНА § 98 ОД. 2 МЕНИЧНОГ ЗАКОНА Л. банка, преко свога пуномоћника Д. Р., адвоката, тражила је да суд одобри забрану на покретност њених дужника Св. Јаковљевића и других из В. П. За доказ поднела је меницу у овереном препису, на којој стоји акцепт: „Примам Св. Јаковљевић из В. П. Потписа га А. Јовичић, пекар из Р." Трасант и један индосант сами су ставили своје потписе на меници. Својим решењем од 5 септембра 1933 год. бр. 3499 Срески суд у Рековцу одбије тражену забрану са разлога: „По § 98 од. 2 Мен. закона ко даје меничну изјаву за неписмено лице, мора имати пуномоћије оверено од суда. Па како молилац г. Ристић (пуномоћник) уз молбу којом тражи обезбеђење, није поднео пуномоћије, а из приложеног преписа менице види се да је трасата Јаковљевића Св. из В. П. потписао Јовичић А., пекар из Р., то се тражено обезбеђење има и одбити". По жалби, Апелациони суд у своме I оделењу решењем од 30 септембра 1933 год. бр. 9180 оснажи ожалбено решење. Сматрамо да су обе одлуке, и нижег и вишег суда, очигледно противне закону. Да објаснимо. Пре свега, да констатујемо факт: да је први суд одбио тражену забрану не само према акцептанту Св. Јаковљевићу, као, по мишљењу суда, неписмено потписаном, већ и према осталим меиичним оббезницима, који су се на меници својер^чно потписали. Међутим, први суд за то није дао никакве разлоге, а други још мање. Значи да се ти