Branič

Број 2

„Б Р А Н И Ч"

Страва 57

не може претпоставитн да би ове пресуде толико ауторитативног нашег форума биле плод неке случајне грешке или површног тумачења закона, то мора се потражити њихово оправдање у дубљим разлозима, које нам може дати једино логичко тумачење, што ћу и покушати да учиним у ово неколико редака. 2. Одговор на питање, које од ова два становишта је више на закону основано, зависи у првом реду од прегходног решења питања, да ли је закон о сузбијању злоупотреба у службеној дужности заиста и у колико је 1ех бресЈаНу е1 рох(епог према одгсварајућим одредбама општих кривичних закона (Кривичног Законика и Законика о судском кривичном поступку), или је то можда само неки пролазни закон, који је изгубио своју важност ступањем на снагу ових општих закона. Упућујући интересенте ради детаљног упознавања заступљеног овде становишта са формалне стране (у главном у погледу специјалности тог закона) на два моја чланка: „Условне осуде у стварима злоупотреба у службеној дужности" 1 ) и „Питање важности закона о сузбијању злоупотреба у службеној дужности" 2 ), сада имам за циљ да га допуним овде још разлозима и материјалне природе. Сматрам ипак за потребно и важно, да претходно нагласим • погрешност гледишта, да закон о сузбијању злоупотреба у службеној дужности је 1ех роб(епог према Кривичном Законику. Довољно је само сравнити датуме: док је закон о сузоијању злоупотреба у службеној дужности добио обавезну снагу по истеку петнаест дана од дана његовог обнародовања (чл. 18), т. ј. 19 априла 1929 године 3 ), — Кривични Законик је добио обавезну снагу тек дана 1 јануара 1930 године (чл. 1 Закона од 16 децембра 1929 год. којим се стављају на снагу и уводе у живот Кривични Законик, Законик о судском кривичном поступку и закон о извршивању казни лишења слободе), дакле — много касније. Не смета при томе, што је Кривични Законик обнародован 9 фебруара 1929 год., а закон о сузбијању злоупотреба у службеној дужности — 3 априла 1929 г. За питање важности једнога закона није меродаван моменат његове промулгације, већ добијања обавезне снаге, пошто закони сбично имају бра!:шт уаса(тпеб. Промулгација закона је само један од услова да добије обавезну снагу према начелу: „топеа! 1ех ргшзапат ј"епа1". Закон пак престаје важити снда, када га и у колико законодавац било изречно било прећутно укине. Тај случај имамо и са законом

! ) Објављен у „Полицији" за новембар—децембар о. г. 2 ) Објављен у „Месечнику" за ову годину. 3 ) Обнгродован је у „Службеиим Новинама" бр. 78—XXXII. од 3 априла 1929. год.