Branič

Број 2

»Б Р А Н И Ч-

Страна 59

или бар не свима, а у колико и били позиати некима од њих модифицирани новим законом према најновијим тековинама науке и праксе тако да ипак претстављају за нашу државу новину- Тако изостављени су прописи о мерама безбедности (§§ 50—60), условној осуди (§§ 65—68) и рехабилитацији (§ 90). Но док искључивање института условне осуде још се и мсже правдати тиме, да је законодавац хтео на тај начин нарсчито пооштрити казнене санкције према корупционашима, остаје ипак непојмљиво зашто се није усвојило бар оно што, с једне стране, могло би баш да појача те санкције у још већој мери (например, примењивањем које од мера безбедности прописаних у §§ 53, 55, 57, 58 и 59), а — с дру^е стране — испустило и такве прописе.. који нормирају опште случајеве, чије постојање никако се не искључује корупцијом (као што су, например, кривична дела осуђеника § 69 кр. з. и законска рехабилитација — § 90 од. II. кр. з.). Нема двојбе међутим да се у судској пракси може догодити случај, да који државни службеник учини једно од кривичних дела, предвиђених у чл. 1 зак. о сузб. зл. у сл. дужн-, а особито дела означена у §§ 386, 389, 390, 395, 397, 401 кр.з. — под таквим околностима, које би не само оправдавале него и захтевале примену на њ једне од споменутих мера безбедности. — Например: упућивање у завод за лечење из § 53 (луетичара терциалног периода, параиоичара), или пак за лечење пијаница (ако се утврди да је окривљени државни службеник, рецимо, потајни и непоправими алкохоличар); протеривање странаца (и странци могу бити државни службеници — контрактуални или хонорарни — према одредбама закона о чиновницима); забрана вршења позива (нарочито при делима из чл. 3 зак. о сузб. зл. у сл. дужности, која би учинио неки адвокат или који други стручњак — технички експерт — као члан наше делегације при склапању каквог међународног уговора) и — најзад — конфискација из § 59 кр- з., коју не исцрпљују прописи § 388 кр. з. (јер је овај ограничен само на дела из §§ 384—387 Кз. и чл, 3 зак. о сузб. злоуп. у сл. дужн.) нити надомештају прописи чл. 11—14 цит. зак. А тек не може се попримити, да би овај закон искључиво примену установе § 90 кр. з., када већ сами прописи §§ 46 од. II—IV и 48 кр- з., које чл. 4 цит. закона апсорбује, предвиђају т. зв. „законску рехабилитацију". Па ипак ни овај потоњи (§ 90) није садржан у чл. 4 зак. о сузб. зл. у сл. дужн. баш као ни остали напред набројани §-и. 4 Све горе изложено упућује на закључак, да је изостављање свих свих прописа, па тако и оних о условној осуди, уследило само због тога, што се није хтело нити могло у оно време, када је стао на снагу закон о сузбијању злоупотреба V службеној дужности, спровести све ове санкције у живот. Јер њихсво примењивање V доба неуфицираног још кривич-