Branič

Страна 60

„Б Р А Н И Ч*

Број 2

ног законодавства наишло би неминовно на велике препреке и тешкоће те изазвало разнолику судску праксу- Баш опасност ове потоње изискивала је императивно да се не допусте условне осуде код кривичних дела злоупотреба у службеној дужности из једноставног разлога, што би овакве осуде створиле од тих дела привилегисане деликте упркос намери законодавчевој да баш посштрењем законских санкција сузбија корупцију. Морамо се наиме сетити, да у време, када је био донесен и добио обавезну снагу на територији целе наше државе закон о сузбијању злоупотреба у службеној дужности, институт условне осуде постојао је само на подручју б. Хрватске и Славоније, док у другим нашим крајевима није био познат. Па кад би се допустиле условне осуде у стварима државних службеника због корупције, то би значило онда, да се један део криваца у погледу извесних кривичних дела (и то баш оних најтежих за њих у социјално-политичком погледу) ставља у повољнији положај према осталим кривцима као и према свим другим кривичним делима. Ова се је аномалија могла да избегне једино на тај начин, да се примена условне осуде у таквим приликама онемогући односно — да не добијају обавезне снаге дотичне законске одредбе пре осталих. 6 ) Ступањем пак на снагу Кривичног Законика од 27 јануара 1929 год. отклоњена је опасност те и такве аномалије. Исто тако задавала би много тешкоћа у оно време и примена прописа о појединим мерама безбедности без извесних нарсчитих установа, предвиђених у тим прописима, а такође и поступак о кривичним делима осуђеника и о рехабилитацији мимо осталих прописа кривичног законика, чију органску целину престављају, као и Закона о судском кривичном поступку. Истом ступањем на снагу ових закона, а нарочито пак Кривичног Законика, — ове тешкоће бар у неколико могле су да буду уклоњене, и сада нема више разлога ни основа да се примењивање свих тих прописа спори само у погледу једнога дела осуђеника. Па како се не може оспоравати право и дужност судова, да уз постојеће законске претпоставке примењују на државне службенике прописе о мерама безбедности, кривичним делима осућеника и рехабилитације, тако исто мора се признати њима и право да, уз исте претпоставке и ограничења, примењују на њих и условне осуде. Ово тим пре, што су условне осуде, као и све остале набројене санкције, допуштене у погледу толиких других, понекад чак и тежих кривичних дела злоупотребе службене дужности (§§ 391—394, 396, 398—400, 402—404). Другачије "решење било би, противно не само принципима хуманости и

6 ) Види о томе опширније у мом чланку: „Условне осуде у стварима злоупотреба у службеној дужности у новембарском броју „Полиције" за п. г.