Branič

Број 2

„БРАНИЧ*

Страна 67

:ног закона за целу Краљевину, којнм би биле отклоњене све мане старог законаЖелећи да што боље заштити шуме законодавац је пооштрио казне за нека дела, а за нека дела назначио да ће се казнити по кривичном законику. Тако по § 150 истога закона кажњава се по кривичном закону онај, који прстив-правно присвоји оборено или израђено дрво налазило се оно било у шуми на месту израде или на стоваришту. А у § 151 истог закона стоји ,,Ко без одобрења поседника обори у шуми дрво као и ко сече, вади или износи саднице казниће се као крадљивац по одредбама кривичног закона, ако дрво има већи промер на пању од 10 см. и т. д.'\ Квалификација дела дата у овом параграфу врло је погрешна, јер на одгогара ни народном схватању а још мање принципима нравне науке. Зар се може третирати као крадљивац, онај који без одобрења поседника обори дрво, сече саднице или их вади али ништа не носи, јер то не жели, кад се под појмом крадЛзивца подразумева онај који нешто украде? С обзиром на овако псгрешну дату квалификацију дела у § 151 зак. о шумама, првостепени и другостепени судови осуђују окривљенике за дело крађе из § 314, 316 или 320 кр зак. —, с обзиром на вредност посеченог дрвета као и разлога због чега је посечено. Оваква пракса судова погрешна је и на закону неоснована. Да би неко могао бити кажњен по кризичном закону, потребно је, да је његова радња предвиђена као прогивправна у кривичном закону онако како је учињена- По § 314 кривичног закона, који није измењен ни новелом од 9-Х-1931 год. у погледу квалификације дела, под крађом подразумева се противправно присвајање туђе покретне ствари. Дрво пак, .док се не одвоји од земље непокретна је ствар — § 187 грађ. зак., те не може бити предмет крађе. А одвајањем дрзета од земље и противправним присвајањем учињене су две самосталне радње, поништај ствари и крађа — противправно присвајање туђих ствари, од којих свака посебно чини самосталну противправну радњу, дакле два кривична дела која заједно чине поништај туђе ствари и крађу у реалном гтицају § 62 крив. зак., те према томе и судови приликом осуђивања окривљеника треба да га осуде за оба та дела применом § 62 крив. зак., мада шумске управе, а евентуално и државни тужиоци извршиоце дела горосече туже само за крађу из § 314 односно 316 или 320 крив. зак., јер суд није везан у погледу правне квалификације — оцене дела за тужиочев предлог § 273 сд. II т 1'те кр- п. Апстрахујући питање и правној квалификацији дела из § 151 зак. о шумама, као и питање да ли ће судови извршиоце дела осуђивати за крађу и поништај с обзиром на § 62 крив. зак., или само за крађу, много је важније питање да ли