Branič

Ст рава 6'8

Б Р А НИ>

Број 7

су оДредбе закона о шумама од 1929 год. или ког другог закоиа довољие, за успешно проналажеше извршиоца дела горосече, ма како се оно квалификовало? Нека у закону о.шумама буду предвиђена сва противправна дела и нека квали(јшкација истих буде дата најсавршеније у духу правне иауке ако не буду одредбе за успешно проналажење извршиоца дела, све ће бити мртво слово на хартији. Док је у закону о шумама од 1891 год. у чл. 133 било предвиђено, да је реферат чувара државних шума потпун доказ како о посгојању дела тако и о кривичној одговорности извршиоца истог; наравно ако је сачињен V свему по пропису чл. 133; и тај члан законом од 1927 год. проширен на це.лу Краљевину, дотле се у закону о шумама од 1929 год. ништа не говори о утврђивању кривичне одговорности учиниоца дела из § 151 зак. о шумама- Значи, да је утврђивање кривичие одговорности извршиоца дела из § 151 остављено оцредбама закона о суд. крив. пост. Али је ово налазим, велики недостатак закона о шумама. Закон о судском кривичном поступку од 16 фебруара 1929 год. основан на принципима јавности, усмености и непосредности, показује се у највећем броју случајева као неподесан за утврђивање кривичне одговпрности извршиоца дела горосече. Ово са разлога, што је горосеча кривица специјалне врсте с обзиром на мбсто па чак н време извршења дела. Горосеча се врши у шуми, често много удаљеној од села и људи који би у поступку као сведоци могли да послуже за доказ. У много случајева врши се ноћу, те су сведоци искључени. У том случају имамо само пријаву чувара државних шума, која по закону о шумама од 1929 год. нема никакве доказне вредности као што се примећује и у распису Министарства правде Бр. 89700/31 год- Ако окривљеннк признд дело, ствар је лака. Биће осуђен. Али шта ће се радити ако окривљени дело не признаје, а сем пријаве чувара државних шума нема других доказа? Министарство правде у распи:у Бр. 89700/31 год. поред осталог наводи „напомиње се да ће у великој већини случајева поменутих кривичних дела (реч је у распису од делима из § 150 и 151 зак. о шумама) бити довољно за успешно вођење кривичног поступка да суд чувара, који је поднео пријаву саслуша и као сведока и као вештака и т. д.". Ја тврдим обрнуто. Да у скоро свим случајевима где окривљеник не признаје дело, није довољно да се чувар шума који је поднео пријаву саслуша као сведок, па да судија стекне убеђење да је окривљеник извршлац дела које му се ставл^а на терет- А колико је окривљеника који признају дело познато је свима. Дакле успешно спровеђење кривичног поступка условити сд признања окривљеника није препоручљиво. Али судија не може да стекне убеђење о кривичној сдговорности окривљеникове саМо на