Branič

Страна 2

„Б Р А Н И Ч"

Број 1

не ваља у законодавству, судству и адвокатури, тежећи тиме да осигура појединцима, друштву и држави правилан и законити правни поредак, без кога се модерна држава не може замислити. У првом реду Бранич као орган адвоката са територије Београдске адвокатске коморе браниће адвокатске сталешке и професионалне интересе, у намери да адвокатуру попне на европски ниво, што првенствено зависи од нас самих. Али, и ако су адвокати предмет напада и појединаца и јавности, најчешће без икаквог разлога, адвокати по својим моралним и стручним квалификацијама не уступају данас ни судијама ни другим чиновницима. Кад адвокатски ред даје кандидате за највиша места и у земљи и у иностранству, и кад нема разлога да се стиди и одриче тих својих чланова којима је адвокатура пружила највеће могућности за напредак у струци и у политици, онда нико нема права да на овај ред показује прстом. Само треба ставити до знања онима које је адвокатура избацила високо, да не забораве, да ће се једнога дана вратиги поново у ред из кога су поникли и да од њих не треба да потичу напади на ред којим су се раније дичили. Они треба да су ти који ће штитити адвокате од неосновних напада. А да ли је то тако? Адвокатски ред има основаног права да црно гледа у своју будућност ако се буду и даље доносили прописи као што је чл. 9. тач. 2. Уредбе о заштити земљорадника, уперен директно против адвоката, или ако се буду против адвокатског реда спремали законски предлози о измени непосредног пореза као чувени § 7. који се односи на измену основе за течевину, или ако се буду доносиле тарифе о адвокатским наградама, које и ако минималне, неће бити обавезне за судове!!! Такви поступци иду директно против адвокатског реда као таквог и доводе у питање материјални опстанак адвоката. Ако је се хтело на овај начин да приступи „тихој ликвидацији" адвокатског реда, много је лепше и лакше било, да је се, као у доба Кнеза Михаила, огласила адвокатура као непотребна судству и штетна народу и да су је декретом укинули. Тада не би било ни адвоката ни адвокатског реда, па се не би имао ко бунити ни противу рђавих закона, ни против уредаба које мењају и укидају законе, ни против рђаве примене општих прописа који се зову закони, уредбе, правилници и др., нити би ко имао да заступа странке пред судовима и осталим властима. Међутим, не видимо разлога зашто је донесен нови Законик о грађанском парничном поступку са обавезним заступањем адвоката пред зборним судовима, ако се није хтело, да адвокати постоје. Још бив. Аустроугарска, која је имала много разлога да се плаши слободоумља адвоката, сматрала