Branič

Број 1

„Б Р А Н И Ч"

Страна 3

је, да виши државни интереси захтевају, даадвокати постоје и да у крупнијим споровима обавезно учествују са судијама у припремама за изрицање правде. Наша држава као демократска и народна, дакле као антипод Аустроугарске, нема никаквог разлога да се плаши адвоката, већ јој је на против сав интерес, да адвокати постоје. Кад су адвокати, као људи који иду у све друштвене слојеве и који најбудније прате све манифестације државног и друштвеног живота, задовољни са законима и правним поретком, то се задовољство манифестује приметно и осетно и у ширим народним слојевима у којима живе и у којима се крећу. Правилно схваћен државни интерес дакле, не треба да иде противу адвоката и адвокатског реда. Напротив, држава мора на њих благонаклоно гледати, а то ће учинити, ако грађанима пружи добре законе, осигура добар правни поредак, обезбеди свима и свакоме право и правду, постави добре и независне судије и омогући адвокатима нормалан живот, заштићујући их од неоснованих напада јавности, пружајући им онај минимум •егзистенције који је везан за потребе једног културног човека и не доносећи законе, уредбе, правилнике и друге опште прописе којима се иде директно против адвоката и адвокатског реда. У овој акцији адвоката Бранач је неопходан. Без њега, јхао без слободног сталешког и професионалног гласила, адвокатски ред не може бити. С тога ће адвокати кроз Бранич, у оквиру и обиму правилно схваћених државних интереса, бранити себе и свој ред, уверени да на тај начин најбоље раде за народ и државу, и да ће с тога бити њихова победа на крају. А један ред слободних људи, факултетски образоЕаних, организованих у своје коморе, око 2.800 на броју, не може ни држава ни друштво негирати, по готову кад су адвокати сложни у заштити својих интереса. Сем тога, ми се већ налазимо у слободном судиском уверењу у кривичним и грађанским парницама. Ово слободно судиско уверење по мишљењу угледних правника којима се и писац овог написа придружује, не може и неће дати добре резултате, по готову кад судије немају сталности. Али оно може бити поразно по интересе адвокатских клијената ако се не буде будно пазило на његову примену. Слободно судиско уверење не значи самовољу судија, владу судија, преторско суђење. Оно значи само слободу судије при оцени доказа у циљу проналажења материјалне истине. Због изузетне важности ове нове институције, Бранич ће кроз своје ступце пажљиво пратити развој јуриспруденције и покушати да утиче на строго придржавање закона, како слободно судиско уверење не би било средство за самовољу ма кога и против ма кога. Али, да би несметано даље могао наставити свој рад,