Branič

Страна 12

„Б Р А Н И Ч"

Број 1

поред најбоље воље да докучимо оно што _су хтела господа из редакционог одбора. Стога бисмо молили да нам ма когод од њих протумачи ту реченицу а нарочито оно „или изрека сама себи противречи". Примера сличних наведенима има у Законику много и нас чуди како су редактори могли допустити такве језичне немогућности када су их и они морали осетити, ако су уопште водили рачуна о језичкој страни Законика на чијој су редакцији радили тако дуго. Али не само стилских грешака, већ и грешака чисто језичких наћи ће човек у новоме Законику. И док би се ,,рђав стил" још могао тумачити као нешто што је својствено овом или оном лицу, као нешто што претставља само један минус за овог или оног писца, дотле се чисто језичке грешке смеју сматрати и сматрају се као незнање које се не може и не сме опростити. Тако на пр. имамо у §-у 64. употребљен израз „оаштинари" уместо израза „чланови отитине", јер се код нас под „општинарима" разумеју општински часници, т. ј. она лица која се налазе на челу једне Општине, а то су чланови њене управе и њеног одбора. Истина Вук наводи поред те речи и њено значење на немачком и латинском језику (ОетеЈп(1е§Нес1, стз), али додаје да се тај израз употребљава у Бачкој. Значи, дакле, да је употребљен један покрајински израз, а покрајинским изразима нема места у једном законику који је намењен целој држави. Следећи изрази: борављење (§ 36.) место боравиште; одлучна (§ 51.) место одлучујућа; увиђавност (§ 134.) место умерење; војничка власт (§ 266.) место војна власт; доказиочеву (§ 405.) место онога који доказује; рубрика или натиис (§ 180.) место ирилог; уклонити (§ 406.) место отклонити; — сви ови наведени као и многи други наведени а погрешно употребљени изрази показују да редактори Законика нису били начисто с тим шта који израз значи, кад треба употребити који израз и где га треба употребити. Законодавац је у § 238. ст. 1. зацело хтео да каже да је у случају искључења јавности свака странка овлашћена да осим свога заступника задржи на суђењу још три лица која она означи. Па како редактори новога Поступка нису, изгледа, знали да се у нашем језику може тако лепо употребити 3. падеж множине „трима лицима", они су тај правилни облик заменили ,са ,,тројици лица" што није једно исто. Према садашњој редакцији тога параграфа човек би могао закључити две ствари: 1) Да странка (парничар) може озничити више од три лица, а да ће Суд допустити само трима лииима да остану на суђењу и да је ствар Суда да одреди која ће три лица гмоћи остати на суђењу а која ће морати отпасти;