Branič

Страна 16

„Б Р А Н И Ч"

Број 1

стријског Друштва, због дуга 260.050.— дин. наредбом суда позват је тужилац Данило да суду поднесе решење о признатом сиромашком праву за вођење овога спора, у смислу § 164.—174. парничног поступка пошто му решење издато од Скопљанског првостеп. суда од 21 новембра 1931 год. Бр. 41611 не може користити по овоме спору, јер није издато ни од надлежног суда нити на суму о којој се спор води. Тужилац Данило по овој наредби није поступио, већ је у акту своме истакао: да је у свему поступио по § 166. тач. 1. истог грађ. суд. пост пошто је поднео решење суда на чијем подручју живи, а поступак не садржи пропис да решење о при- • знању сиромашког права мора издати баш парнични суд. Окружни суд у Пожаревцу, решењем својим бр. 5902 од 1-У-1933 нашао је да решење Скопљан. првостеп. суда бр. 41611 „нема правне важности за овај спор", а са разлога: „По § 164. и 166. нов. грађ. пост. суд може брижљиво оцењујући све околности признати сиромашко право оној страни, која не може парничне трошкове сносити без штете по нужно издржавање своје и своје породице, — а молба за признање сиромашког права поднеће се писмено или у записник код парничног суда првог степена или у записник код среског суда, у чијем подручју сиромашна странка има своје пребивалиште. Према томе тужилац Данило био је дужан да сходно §§ 164. и 166. нов. парн. пост. тражи и добије решење о признатом сиромашком праву од суда пред којим се спор води, парничног суда, који је на основу принетих података у смислу предњих одредаба закона овлашћен и позван да процењује околности, које утичу на признање или непризнавање права сиромашког, као и да пази на кретање имовинских односа, прилика и престанак узрока сиромаштва дотичног парничара, а не од Скопљанског првостеп. суда, где му је привремено боравиште, јер он сада живи у Београду. Да је парнични суд првог степена, пред којим се ствар расправља једино позван и законом овлашћен да по својој надлежности цени питање о признању сиромашког права доказ је поред напред изнетог још и факт, да се и одредбама зак. о суд. таксама то питање у томе правцу регулише, а нарочито се то истиче у тач. 15. правилника за извршење зак. о суд. таксама код сиромашког права у поступку кривичном по приват. тужбама. Према томе има се и решити да поменуто решење Скопљан. првостеп. суда бр. 41011 од 21-ХИ931 нема правне важности за вођење овога спора. Поменуто решење о признатом сиромашком праву за вођење овога спора тужилац не може употребити ни са , тога разлога у овој парници, што исто признаје тужиоцу сиромашко право на суму од 1,300.000.— динара, а спор се води на суму од 26.060.— дин. те се не може узети да када ■>