Branič

Број 1

„Б Р А Н И Ч"

Страна 17

тужени не може да плати таксу на 1,300.000.— динара, да не може платити таксу и на суму од 260.050.— динара колика је вредност овога спора." Касациони суд у своме II одељењу решењем бр. 6513 од 16 октобра 1933 год. оснажио је решење окружног суда, а жалбу одбацио. Саопштио Иван Д. Петковић секретар Касационог суда у Београду

По завршгној иарници шранка ослобођена илаћања такса на основу сиромашног ирава биће дужна да илати таксе тек иошто јој се иретходно одузме иризнато сиромашко ираво, а на основу § 172. грађ. иар. иост. (Касациони суд, III одељење, бр. 7024 од 15 новембра 1933 године). По спору Милана 3. противу Светислава С. Београдски трговачки суд извршним решењем својим бр. 28764/32 одбио је тужиоца од тражења као ненадлежном суду упућеног. Како је у овоме спору тужилац Милан био ослобођен плаћања спорне и папирне таксе на основу сиромашког права које му је било признато решењем бр. 1761131 то је суд по службеној дужности решењем својим бр. 20766 од 20 јуна 1933 год. наредио да тужилац плати 24.912.88 дин. на име неплаћене таксе, нашавши: „Како је ослобођење од таксе по признатом сиромашком праву само привременог карактера — § 165. тач. 1. грађ. суд. пост. од 13 јуна 1929 год., — а из аката овога спора види се да је овај спор окончан код овога суда на тај начин што је тужилац извршним решењем овога суда бр. 28764 од 10 октобра 1932 г. одбијен од тужбеног тражења, као од тражења ненадлежном суду упућеног, то је прематоме тужилац Милан дужан да плати овом суду, с обзиром на напомену 2. Т.Бр. 175. зак. о таксама, једну четвртину спорне и папирне таксе по тужби, што у овом случају износи 24.912.88 дин. пошто је вредност спора 3.124.249.75 динара, а спорна и папирна такса на ту вредност према Т.Бр. 173. и 174. зак. о таксама износи 99.651.50 динара, — за чије се извршење има писати надлежној извршној власти, пошто ово решење постане правоснажно — извршно — §§ 169. и 172. грађ. суд. пост. од 13 јуна 1929 год." Касациони суд по жалби тужиоца Милана примедбама бр. 7024 од 15 новембра 1933 год. поништио је ово решење са разлога: „Погрешно је нахођење суда да окончањем спора наступа за странку, која је у спору на основу признатог сиромашког права била ослобођена плаћања таксе и др. обавеза