Branič

Страна 20

„Б Р А Н И Ч"

Број 1

То што је сиромашна странка по исарави илатила велику таксу за правни посао из исираве, није разлог за одузимање сиромашког ирава. (Касациони суд у Београду, II одељење бр. 7566 од 10 новембра 1933 год.) У спору Милана С. противу Владимира С., тужени Владимир молио је суд да одузме тужиоцу Милану признато сиромашко право, са разлога што тужилац ужива од државе пензију; што сем жене и детета не издржава никог; што плаћа луксузан стан 1500'—• дин. месечно; што је по писмену које је поднео у спору платио 17.360 - — дин. таксе а што не би могао учинити да је сиромашког стања. Окружни суд за град Београд, решењем бр. 22153 од 20 маја 1933 год. одбио је молиоца од овог тажења наводећи: „По § 164. грађ. суд. пост. суд признаје сиромашко право оној странци која не може парничне трошкове сносити без штете по нужно издржавање своје и своје породице. При издавању сиромашког права тужиоцу Милану, суд је узимао у оцену чињенице: 1) да Милан ужива пензију једног потпуковника; 2) да само издржава жену и једно дете; 3) као и то да плаћа стан од 1500'— дин. па је нашао да тужиоцу Милану треба признати сиромашко право. Стога је позивање туженога на ове околности неумесно, јер су оне биле већ једном предмет судске оцене. Навод туженог да је тужилац по писмену бр. 26816 од 14 III 1931 год. положио таксе 17.360'— дин. и да то не би учинио да је сиромашног стања, без утицаја је, јер је тамо означена такса плаћена пре издавања уверења о сиромашком праву. Најзад по оцени суда такса на писменима, као што је писмено о коме је реч, таквеје природе, да се на истом у сваком случају мора платити такса и поред признања сиромашког права, те се из тог не може изводити закључак да тужилац може сносити парничне трошкове без штете по нужно издржавање своје и своје породице §§ 164. и 169. грађ. парн. пост. — Тврђење туженог Владимира да се тужилац бави и шпекулативним пословима и да од њих има доходака, те да би му и по том основу требало одузети сиромашко право, недоказано је, а поред тога и без утицаја на одлуку суда. Навод туженог да тужилац поред своје пензије и додатка има још и другу плату и зараду као пуномоћник „Ш." неумесан је и недоказан, јер тужени није поднео никакве доказе за те своје наводе, нити је означио износ прихода тужиочевог од претстављеног посла". Касациони суд решењем својим бро 7655 од 10 новембра 1933 год. оснажио је ово решење, а жалбу оптуженог молиоца одбацио као неумесну. Иван Д. Петковић