Branič
Број 1
„Б Р А Н И Ч"
Страна 19
зак. о суд. таксама суд је нашао упуштајући се у свестрану и правилну оцену навода у поднетом уверењу да би молилац могао платити судску таксу по папред наведеном спору с обзиром на величину својих прихода, као чиновника општине Београдске, тим пре што је такса за овај спор доста мала". По жалби молиоца, Касациони суд примедбама бр. 6865 од 10-Х -1932 год. поништио је горње решење са ових разлога: ,Јер је суд погрешио што је приликом доношења своје одлуке узео у оцену само величину таксе коју би молилац имао платити у спору који хоће да води. Напротив, приликом решавања о признавању сиромашког права, суд је дужан према § 164. грађ. пар. пост. од 1929 год. да узме у обзир све околности, па да према томе и одлучи да ли странка може у конкретном случају сносити парничне трошкове без штете по нужно издржавање овоје и своје породице. Стога је потребно да суд узме у оцену и личне и имовинске податке изложене у уверењу Сп. Вр. 8338,32, а наиме, да молилац од својих принадлежности које су му једини приход има да издржава више лица, па тек потом да донесе одлуку о сиромашком праву молиоца". Иван Д. Петковић
Иако је тужилачка страна која је била на основу сиромашког ирава ослобођена илаћања такса у сиору, сиор изгубила, такса се не може сматрати ироиалом.*) Касациони суд, III оделење, бр. 7609 од 23. новембра 1933. У спору Стамене противу Љубице, решењем парничног суда било је признато сиромашко право тужиљи за вођење ове парнице за плаћање спорне и папирне таксе. Пресудом Окружног суда у В. тужиља је добила спор, па је тужена страна осуђена на тужбено тражење, као и на плаћање држави спорне и папирне таксе. Међутим Скопљански Апелациони суд својом пресудом бр. 3854 оо 23 августа 1933 год. преиначио је пресуду окружног суда и тужиоца одбио од тужбеног тражења, наредивши у диспозитиву своје пресуде: „Таксу сматрати за пропалу, пошто је тужиљи Стамени признато сиромашко право". Касациони суд, решењем својим бр. 7609 оснажио је ову пресуду Апелационог суда са додатком: „стим да је Апелациони суд прогрешно у својој пресуди наредио да се такса има сматрати за пропалу, што је противно § 172. грађ. парн. поступка." Иван Д. Петковић
*) Противно узима г. М. Р. Вељовић , у своме чланку „Сиромашко право" Бранич 1932 г. стр. 133.