Branič

Страна 22

„Б Р А Н И Ч"

Број 1

нашавши да се она даље не може овим користити зато што се из уверења о имовном стању види да тужилац прима плату активног официра; да његова жена има извесне непокретне имовине на коју се задужује порезом и најзад што се из решења првостепеног суда бр. 11813|23, којим је туженој страни у овом спору наложено да положи рачуне тужиоцу о целокупним приходима и расходима ортачког рудника, — види, да је тужилац ортак у руднику са туженом страном, и да тражи полагање рачуна за суму од 416.000.дин. Нашавши да тужилац с обзиром на изнете чињенице може платити спорну и папирну таксу позвао га је да ову плати. Међутим по жалби тужиочевој Касациони суд примедбама свога III одељења бр. 7860 поништио је горње решење са разлога: „Погрешно је суд приликом оцене питања о томе да ли се тужиоцу треба одузети признато му сиромашко право за вођење овога спора, — узео, да се као мерило за оцену суда да ли тужилац може сносити трошкове парнице без штете по нужно издржавање своје и своје породице има узети у обзир и то што тужиочева супруга према уверењу кадлежног општинског суда има извесне имовине, на коју се задужује непосредном порезом. Овако налажење суда противно је одредби § 164. и § 166. грађ. суд. пост. од 1929 год. по коме се за одобрење права узима у оцену само имовинско стање парничара, који то право захтева. Међутим у обзир се не може узети и имовинско стање супруге таквог парничара, која има извесне имовине, пошто по прописима § 109. и § 110. грађ. зак. на супрузи не лежи терет издржавања куће, већ на мужу, у овом конкретном случају на тужиоцу. Стога је суд погрешно узео да тужилац нема право на ослобођење од плаћања парничних трошкова зато што његова супруга има извесне имовине, већ је требао да с обзиром на имовно стање самог парничара оцени да ли може он без штете за издржавање своје и своје породице сносити трошкове парнице, при чему је потребно такође узети у обзир у величину ових трошкова. Исто тако приликом оцене питања о имовинском стању тужиоца суд је погрешно нашао да се његово имовно стање има ценити с обзиром и на права тужиочева која проистичу из уговора о ортаклуку закљученог са туженом страном. • Из аката спора види се да се спор између парничара води баш око полагања рачуна, које тужилац тражи од тужене стране за свој део у ортаклуку. Дакле материјалне користи из овог уговора за тужиоца, који тражи сиромашко право, претстављају тек једну могућност за тужиоца, али ни у колико не побољшавају имовно стање његово, па према томе и не утичу на оцену у смислу § 164. и § 166. грађ. парн. пост.