Branič

Страна 94

„Б Р А Н И 4"

Број 2

могли стварати обману у погледу врсте или обима предузећа као и у погледу његовог имаоца 9 ). Дакле истинитост фирме тражи се не само у земљишном, него и у трговачком промету. Истина је да поједине кодификације дозвољавају и употребу неистините фирме. Али то је само нуждан изузетак у случају универзалне или сингуларне сукцесије. Кад се овај изузетак не би признавао, не би се могао афирмовати ни просторни ни временски стабилитет извесног п^едузећа, чији је круг клијената више овисан од публицитета фирме, него ли од грађанског имена моментаног имаоца предузећа. У трговачким кодификацијама схваћена је дакле истинитост фирме као примарно начело трговачког промета, од кога је начела отступљено само зато, да би се удовољило једном другом исто тако важном трговачком начелу. Ова супротност начела у трговачком промету само је привидна, јер посматра ли се промет у својој суштини, мора се доћи до закључка, да у овом односу нема супротности, већ да се само ради о погрешном правном гледишту, са кога се разне појаве у трговачком промету посматрају. Све се у правној формулацији своди на то, да се изаберу тако подесни критерији, помоћу којих ће се комплекси прометних појава моћи у посматрању синтетички обухватити. Према томе се у главном може рећи, да је неистинита фирма дозвољена у трговачким кодификацијама као изузетак не због неке прометне потребе, него више зато, да не буде оштећен систем формулације, без кога се једна кодификација не може ни замислити. Дакле из сумарног излагања о трговачком промету и његовој правној формулацији следи само један закључак: Кад се истинитост фирме захтева примарно у трговачком промету, који је претежно приватан, тим више ће она бити потребна у земљишном промету, који је обележен претежно као јавноправан. Тако се на основу аргументације из начела земљишног и трговачког промета може извести заједнички захтев, да се у земљишну књигу може уписати само истинита фирма. Правно се овај захтев може формулисити као забрана уписивања неистините фирме у земљишну књигу са дејством НОрме ЗГГШГ ШГ18. Питање уписивања неистините фирме у земљишну књигу није ни једна од поменутих кодификација решила непосредно. Исто тако писци и коментатори нашег земљишнокњижног и трговачког права нису нашли за потребно, да ово питање третирају, ма да је оно у промету великих трговинских центара готово свакидашње. Аустријска ауторитативна литература одлучује се додуше за упис истините

9 ) Исп. § 30. Основе нашег новог трговачког закона.