Branič

Страна 114

„Б Р А Н И Ч"

Број 2

иаћи ће интерес за коју од горњих студија, а правнички практичари наравно, највише ће се задржати на међународном правосуђу. Ту ће наћи на пр. веома интересантна и још дефинитивно не прихваћена од правне науке разлагања из међународног кривичног права поводом случаја „Лотуса", даље излагања о спорним питањима око предратних дугова, поред одличне студије о Сталном међународном суду и његовој функцији као другостепене инстанције у међународном правосуђу. Уводна расправа, посвећена Новом међународном ираву, заслужује нарочиту пажњу због оригиналних закључака као последице специјалног гледања на развој Новог међународног права, а цела књига препоручује се сама од себе сваком оном који хоће да добије јасну преставу о необичном послератном развоју Новог међународног права. Трећа књига — Државно и Међународно ираво, — као приступно предавање г. Др. Пржића на Правном факултету београдског Универзитета, одржано 20. новембра 1933. год. јесте низ претежно теориских излагања по горњем питању. Кад се не заборави, да је ово питање односа државног и међународног права веома спорно, да су му веома велики правници посветили своју пажњу у многобројним својим делима, онда треба поздравити напор пишчев и успех да на 24 стране изнесе јасно и ирегледно, готово елементарно, своје погледе на горње питање. То је знак велике ерудиције пишчеве. Без дубљих улажења у горње питање, која би нас неминовно довела до дугих разлагања, не можемо а да не нагласимо, да су пишчева излагања израз дубоког и зрелог размишљања и озбиљног напора, да се из овог правног лавиринта изађе часно. Г. Др. Пржић је „победио" ову материју и критички промотрио цело питање, не задржавајући се на детаљима којима није место у једном приступном предавању. То је разлог да и ово последње дело пишчево поздравимо као озбиљан прилог нашој правној науци. Др. Видан О. Благојевик адвокат Мил. У. Благојевић, адвокат: Извод — табела Новогзакона о судским таксама, Београд 1934. Цена 10.— дин. Издање пишчево. Рђав закон никад не иде сам. Њега прати увек и други рђав закон. Кад кажемо рђав закон, ми мислимо на Законик о Југ. г. п. п. а кад кажемо рђав закон који га прати, мислимо на Закон о таксама. Под том перспективом треба посматрати Закон о таксама и никад не заборавити, да је се много теже борити са рђавим него са добрим законом.